Izvor: Politika, 15.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati radna mesta
Program podrške privredi vlada bi trebalo da usmeri prema onim preduzećima koja imaju šansu da postaju jača, a ne prema industrijama, koje svakako ne bi preživele, kaže Gordon Bečerman, menadžer Svetske banke
Ekonomsku politiku očuvanja radnih mesta trebalo bi prilagoditi kriznim vremenima i, pre bilo čega, vlada bi morala vrlo pažljivo da analizira koja su to zanimanja i koji su to sektori koje će najviše pogoditi talas nestabilnosti – savetovao je na početku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovora za „Politiku" Gordon Bečerman, menadžer Svetske banke za region Evrope i centralne Azije i ekspert za tržište rada. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) u Srbiji je u decembru prošle godine broj nezaposlenih povećan za 10.212 u odnosu na oktobar 2008. godine, a poslodavci sve češće uz rešenje o otkazu radnicima nude univerzalni izgovor da bez posla ostaju kao kolateralna šteta svetske finansijske krize. Kako bi država trebalo da reaguje u ovakvim situacijama, naročito kada je i predsednik Boris Tadić očuvanje radnih mesta definisao kao jedan od najvažnijih ciljeva za ovu godinu, pitali smo Bečermana, koji inače važi za dobrog poznavaoca ovdašnjeg tržišta rada, a svojevremeno je bio i autor izveštaja „Srbija – procena tržišta rada”.Povod njegovog dolaska u srpsku prestonici bio je okrugli sto „Obrazovanje kao strateška investicija", u organizaciji Svetske banke.
– Osim neke vrste socijalne sigurnosti, koju država treba da obezbedi onima koji su ostali bez posla, možda je najvažnije pronaći pravi način i iskoristiti krizu kao mogućnost da se unaprede veštine i znanja zaposlenih. Jer, u ovim vremenima neki radnici više nisu sposobni da rade određene poslove. Zato nije dovoljno da im država ponudi samo materijalnu pomoć, već vlada takvim grupama mora da obezbedi mogućnost prekvalifikacije. Zemlje kao što su Nemačka i Velika Britanija, u ovim kriznim vremenima, naročito su se okrenule tome da radnicima ponude trening programe, različite obuke i kurseve – savetovao je naš sagovornik i dodao da je smanjenje javne potrošnje, odnosno rezanje svih onih troškova koji mogu da se srežu takođe jedan od načina kreiranja sigurnog ekonomskog ambijenta.
Bečerman smatra da vlada mora da ponudi programe pomoći privredi i da ih usmeri na kompanije koje imaju potencijala da postanu jače i snažnije.
– I vrlo uspešne firme sada imaju problema da očuvaju trenutni broj zaposlenih. Zato programi podrške moraju biti ciljani prema njima. Vlada ne bi trebalo da štiti one kompanije koje inače ne bi preživele. Već, podršku treba usmeriti prema onim firmama za koje pouzdano zna da će ih to ojačati – uveren je naš sagovornik.
Bečerman, koji je u stručnoj javnosti poznat i kao kreator slogana „Zaštitimo radnike, a ne poslove", ovom prilikom je ocenio da će nadolazeća ekonomska kriza usporiti privredni rast Srbije, ali i povećati ionako veliku stopu nezaposlenosti.
– Reforma obrazovanja mora biti ključ rešavanja ovog problema. U Srbiji još nije dovoljno razvijena svest o tome koliko je obrazovanje važno prilikom zapošljavanja. Ulaganje u znanje je strateška investicija i investitori itekako obraćaju pažnju na to koliko je radna snaga u nekoj zemlji obrazovana, spremana da se prekvalifikuje, motivisana da savlada nova znanja i veštine. Obrazovanje je ključ uspeha za budućnost, najsigurniji način kreiranja novih radnih mesta – naveo je on.
Kako se ekonomija modernizuje, dodaje Bečerman, i znanja i veštine trebalo bi da idu ukorak s vremenom. I obrazovni sistem bi takođe trebalo uskladiti sa novim tehnologijama i razvojem ekonomije, a od prosvete se očekuje da proizvodi ona zanimanja koja tržište rada traži, napominje on.
A investitorima iz Evrope Srbija bi mogla da bude predstavljena kao zemlja sa relativno jeftinom radnom snagom.
– To može da ima određene prednosti za nemačke, austrijske ili neke druge ulagače. Ali, kada investitori zaista analiziraju troškove rada, oni gotovo obavezno odlaze van Evrope. Tada biraju zemlje u kojima mogu da proizvode mnogo jeftinije nego u Srbiji, kao što su severna Afrika i Azija, na primer. Zato Srbija treba da se u okviru evropskog kontinenta promoviše kao zemlja sa relativno jeftinom, ali i motivisanom radnom snagom – uveren je naš sagovornik.
Bečermanu je poznato i to da je udeo zapošljavanju u privatnom sektoru u Srbiji mali, da veliki broj nezaposlenih prima zaradu u sivoj ekonomiji, ali i da menadžeri u firmama često imaju problema sa regulatornim opterećenjima i da bi taj problem trebalo rešiti. Neophodna je, smatra on, reforma poreza na rad, jer je u našoj zemlji na snazi represivan sistem oporezivanja ličnih dohodaka.
A. Nikolić
[objavljeno: 16/02/2009]
