Izvor: Blic, 18.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati novac?
Da li i Srbiji ozbiljno preti svetska finansijska kriza, kako sačuvati novac, te treba li podizati ušteđevinu iz banaka i aktivirati slamarice, trenutno je glavna preokupacija većine građana, bez obzira na njihovo zanimanje, primanja i visinu ušteđevine.
Ušteđevinu je najjednostavnije, a trenutno se čini nekako i najsigurnije, držati u ormaru, ispod madraca ili u čarapi. Novac je blizu vas, možete ga često brojati, na „sigurnom" je. Mana je, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u tome da što vam je ušteđevina bliža i dostupnija, to je lakše trošite, a i iskusan provalnik za otprilike tri minuta locira gde ste je sakrili.
Osim toga, novac u slamarici je, u stvari, najskuplji jer vam pravi gubitak u zavisnosti od visine inflacije. Guverner Narodne banke Radovan Jelašić ukazao je nedavno na to da će dinar ostati stabilan, a da će ukupna inflacija, najverovatnije, biti jednocifrena. U slučaju, recimo da inflacija bude devet odsto, kako se procenjuje, hiljadu dinara koje danas stavite u orman, za godinu dana će vredeti 910 dinara.
Uprkos negativnim signalima sa svetskih finansijskih tržišta, poznavaoci tvrde da su srpske banke sigurne i da je, polovinu, pa i do 70 odsto ušteđevine, najbolje oročiti u banci. Radi sigurnosti, veću količinu, recimo - 50.000 evra, dobro je razbiti u pakete po desetak hiljada i staviti u nekoliko banaka. U najgorem slučaju, ako banka propadne, država garantuje da će vratiti do 3.000 evra.
Predrag Mihajlović, zamenik predsednika Izvršnog odbora u „Komercijalnoj banci", tvrdi da su srpske banke sigurne. „Jedan od razloga je tzv. kapitalna adekvatnost, tj. odnos kapitala banaka i rizične aktive koji je u Srbiji 28 odsto, što je za 20 procentnih poena više nego kod evropskih banaka. To govori da naše banke nisu ulagale u rizične hartije od vrednosti u inostranstvu", kaže Mihajlović.
Još jedan podatak se navodi kao dokaz sigurnosti naših banaka. „Ukupna devizna štednja u Srbiji je 5,8 milijardi evra, a kapital banaka 5,3 milijarde, što govori o njihovoj sigurnosti", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Oni koji su skloniji dugoročnom ulaganju sad treba da kupuju akcije na Beogradskoj berzi koja je počela znatno da raste početkom ove nedelje. „Sada su cene pojedinih akcija na nivou od pre dve godine. Imajući u vidu dobre poslovne rezultate, prvenstveno u prehrambenom i građevinskom sektoru, investicija u pojedine hartije mogla bi da se povrati za nekoliko godina", kažu u brokerskoj kući „Sinteza invest grup".
„Klijenti ne treba da brinu za svoje uloge u penzijskim fondovima u Srbiji, jer oni dugoročno posluju, a kontroliše ih centralna banka. Osnovno pravilo je ulaganje u različite vrste hartija od vrednosti, depozite i nekretnine kako bi se rizik sveo na najmanju moguću meru", pojasnio je za „Novac" Đorđe Jokić, portfolio menadžer u Garant penzijskom društvu.
Za razliku od Nemačke, Slovačke i Poljske gde su se pojavile liste čekanja za kupovinu zlata i dijamanata, u Srbiji od kupovine plemenitih metala nema vajde, tvrde poznavaoci. „U Evropi i svetu se poluge zlata, odnosno potvrde o njihovom posedovanju, kupuju na berzama. U Srbiji postoji samo mogućnost da se zlato kupi i proda u zlatarama, ali to nema smisla zbog niske cene", kaže ekonomista Goran Nikolić.
Pozitivan signal stiže i sa svetskih berzi, koje su početkom nedelje zabeležile snažan oporavak, nakon što su SAD i Evropska unija objavile planove potpore globalnom finansijskom sistemu. To bi moglo da donese olakšanje svima koji su ostavili „bele pare za crne dane" i u Srbiji.
Koliko koštaju sefovi
Da bi se novac čuvao u sefu, mesečno treba izdvojiti od 300 do 1.000 dinara, u zavisnosti od banke i veličine sefa. U „Unikredit banci" sef dimenzije 380x255x76 mm košta 2.500 dinara godišnje. U ovoj banci klijent pri iznajmljivanju sefa polaže depozit za ključ od 25 evra koji mu se vraća po isteku zakupa sefa. U „Banci Intezi", sef veličine 60x300x400 mm košta 300 dinara mesečno, dok je 700 dinara sef veličine 210x300x400.
Bankari tvrde da sefovi isključivo služe za čuvanje zlata i drugih dragocenosti, ali da banka nema pravo da proverava sadržaj sefa. Povlačenjem štednog uloga u sef, uveravaju bankari, gubi se zarada na ušteđevini, jer se štediše odriču kamata koje na deviznu štednju idu i do devet odsto godišnje.
