Izvor: B92, 27.Sep.2014, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako razvijati komorski sistem?
Kao što su privredi uzor razvijene ekonomije, tako ćemo se i u razvoju komorskog sistema ugledati na komore zemalja poput Austrije i Nemačke, kaže Miletić.
V.d. predsednika PKS Milivoje Miletić je u izjavi zaTanjug, rekao da PKS mora biti lider u promovisanju i zaštiti interesa domaće privrede, što podrazumeva unapređenje kvaliteta unutrašnje komorske organizacije i nov zakonodavni okvir, korišćenjem iskustava privrednih komora razvijenih zapadnoevropskih zemalja, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što su austrijska i nemačka komora.
To opredeljenje je potvrđeno i na ovonedeljnoj Skupštini PKS.
"Komore pre svega treba da informišu i edukuju privrednike i upoznaju ih sa suštinom, potrebom i načinom nastupa na određenim tržištima, kao i sa projektima i mogućnostima konkurisanja za sredstva iz EU i drugih fondova", kazao je Miletić.
On je dodao da komora mora da postane stručan, visoko profesionalan i efikasan servis privredi, razvojem postojećih i uvođenjem novih usluga i da će posebnu ulogu imati u zaštiti interesa privrede u pregovaračkim procesima za pristupanje EU.
Komora pre svega treba da bude organizacija kojoj će privrednici plasirati svoje inicijative i koja će zastupati i štititi interese svojih članova i cele privrede, kako u zemlji - u dijalogu sa onima koji donose odluke, tako i u inostranstvu, istakao je Miletić.
On je naveo da u novije vreme veliki problem za privredu predstavlja nedostatak kvalifikovane radne snage, pre svega zanatskih radnika.
"Planiramo da u saradnji sa ministarstvima privrede i prosvete iniciramo uvođenje dualnog sistema obrazovanja, koji će obezbediti da učenici po završetku škole budu spremniji za uključivanje u proizvodni proces, tako što će tokom školovanja imati više prakse u preduzečima, nego teoretske nastave u školi.
Licenciranje preduzeća, po rečima Miletiča, obavljala bi privredna komora, koja bi licence dodeljivala pre svega, na bazi sagledavanja regionalne strukture privrede. Na tom principu bi se i učenici upisivali u srednje stručne škole.
Učenici bi mogli da sa preduzećima, koja su zainteresovana za te profile obrazovanja, sklope ugovore, pa bi u toku školovanja imali i prihode, kakve imaju i njihovi vršnjaci u Evropi, kazao je Miletić, dodajući da se danas nedostatak zanatskih radnika oseća najviše u metalskoj, tekstilnoj i prehrambenoj industriji i građevinarstvu.
