Izvor: B92, 24.Feb.2013, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako prolaze "sezonci" u Nemačkoj
Berlin -- Rad na određeno vreme za neke predstavlja uspešan model dobre zarade, a za druge iskorišćavanje radne snage, piše Dojče vele.
Nemačka je suočena sa ovim problemom već duže vreme, a rešenja za sada nema na vidiku.
Potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi, tokom žetvi ili berbi, postojala je oduvek, i po tom pitanju se verovatno ništa neće promeniti. Prema mišljenju Johanesa Jakoba, stručnjaka za tržišnu politiku pri Nemačkom savezu sindikata, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zapošljavanje radnika na samo nekoliko meseci u principu i nije nešto negativno.
"Ali, problemi počinju onda kada poslodavci radnike dugoročno zapošljavaju po principu rada na određeno vreme. Oni njima tada u stvari raspolažu kako žele, jer mogu da ih zaposle, ali i otpuste kad god žele", kaže Jakob.
Pri tom su ovim načinom zapošljavanja jednako obuhvaćeni kako sami nemački radnici tako i oni koji u Nemačku dolaze iz inostranstva.
"Zapošljavanje radnika iz inostranstva je zapravo skuplje nego zapošljavanje domaćih radnika. Ali, neke firme ipak žele inostrane radnike, pogotovo za sezonske poslove, recimo uoči i tokom božićnih praznika“, objašnjava Jakob.
Verner Ajhorst, iz Instituta za istraživanje rada u Bonu, ističe da je došlo do porasta inostrane radne snage. To je omogućeno i zakonom prema kojem svi građani zemalja članica EU, posle određenog broja godina mogu da traže posao u bilo kojoj zemlji Unije. Poslovi na određeno radno vreme su posebno atraktivni za strance koji ne govore nemački i sa nižim stepenom obrazovanja.
Procene umesto konkretnih brojki
Nije lako doći do tačnih podaka o tzv. pozajmljenim radnicima i radnicima na određeno vreme, kaže Johanes Jakob. Nemački savez sindikata međutim procenjuje kako je trenutno u Nemačkoj oko 900.000 osoba zaposleno po ovom principu, od čega njih oko 100.000 dolazi iz inostranstva.
Iako ne postoje konkretne brojke, jedno je sigurno: Što je teža ekonomska situacija u zemljama na jugu ili istoku Evrope, to je veći broj radnika koji iz ovih zemalja dolazi u Nemačku, kaže Ajhorst.
Johanes Jakob navodi kako bi nemački sindikati hteli da predstavljaju interese i radnika iz inostranstva, ali da to nije tako jednostavno.
"Problem je u tome što oni u Nemačkoj borave zaista kratko, po pravilu najduže tri meseca. S druge strane oni najčešće ne govore nemački, zbog čega se ne obraćaju sindikatima za pomoć", kaže Jakob.
Jakob i Ajhorst smatraju da rad na određeno vreme u principu može imati i smisla i pozitivnih strana. Ali, ukoliko poslodavci ovaj model koriste samo kako bi radnike plaćali po izuzetno niskim cenama, tada u tome nema ničeg pozitivnog. Oni tvrde da je neophodno postojanje odredbi prema kojima bi se plate i satnice radnika na određeno vreme izjednačile sa platama i satnicama stalno zaposlenih.
"Mi činimo sve kako bi do toga došlo, jer samo u tom slučaju bi broj radnika na određeno vreme mogao dugoročno da se smanji“, kaže Johanes Jakob.
Kakav je život nadničara?
Izvor: Radio 021, 24.Feb.2013
Rad na određeno vreme za neke predstavlja uspešan model dobre zarade, a za druge iskorišćavanje radne snage, piše Dojče vele.
.jpg)
