Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako preraditi ambalažni otpad
Bez saradnje privrede i države nema rešenja, kaže Dejvid Perčard
Iz godine u godinu kontejneri za smeštaj otpada sve se brže pune, a na deponijama je sve manje slobodnog mesta. Rešenje za izlaz iz ove situacije u Srbiji vidi se u zakonskoj regulativi koja treba da omogući da se što više ambalažnog otpada preradi i time potpunije zaštiti životna sredina.
U zemljama Evropske unije ovaj problem je u velikoj meri rešen, a koliko je ozbiljan dovoljno govori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podatak da se godišnje prikupi čak 19,8 miliona tona otpada u zemljama EU, a da se samo plastičnih proizvoda preradi u "težini" od 1,6 miliona tona.
Pred Srbijom je veliki zadatak oko donošenja Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a to je bio i jedan od povoda da se u Privrednoj komori Srbije održi stručni skup posvećen upravo ovoj problematici. Jedan od učesnika skupa bio je Dejvid Perčard, nezavisni konsultant i pisac studije o primeni i uticaju Direktive EU o ambalaži i ambalažnom otpadu za Evropsku komisiju.
U razgovoru za naš list Perčard ističe da je veoma važno na jednom mestu okupiti kvalitetno zakonodavstvo i kvalitetnu organizaciju posla i takav pristup u mnogim evropskim zemljama se u praksi pokazao kao ispravan.
– Ono što je u celoj analizi pravo pitanje, to je da li problem ambalaže rešiti po visokoj ili razumnoj ceni. Pakovanje nije jedino pitanje ambalaže, nije ni jedino pitanje od značaja za životnu sredinu, niti je jedino važno za javnu politiku. Veoma je važno da to rešenje bude efektivno, posmatrano sa troškovne strane – kaže Perčard.
Analizirajući stanje u Evropi i 13 godina primene strateškog upravljanja otpadom, ugledni evropski stručnjak ukazao je na visoke domete koje su dostigle Nemačka i Austrija. Njihovi rani sistemi upravljanja ambalažnim otpadom ipak su imali bitan nedostatak, a to je bila visoka cena.
Za razliku od njih Francuska je primenila iste principe u praksi, ali po mnogo nižoj ceni. To je ostvareno kroz seriju pilot programa, da bi utvrdili šta je bilo dobro, a šta se nije pokazalo kvalitetnim u praksi.
Za sada su se izdvojile dve zemlje po osnovu u praksi sprovedene koncepcije primene upravljanja otpadom, tako da su njihova iskustva od velikog značaja za Srbiju. Za Irsku, kako ističe Perčard, niko nije verovao da će uspeti u brzini primene svojih projekata, ali su to ostvarili u veoma kratkom roku. Uz jednostavnu regulativu i princip da male kompanije ne snose troškove prerade otpada, već da je to uglavnom briga velikih, ostvarili su svoje ciljeve. U prikupljanju otpada od domaćinstava angažovala se lokalna samouprava koja je formirala otkupne stanice.
Za razliku od njih, Hrvatska je, prema njegovim rečima, napravila "klasičnu grešku time što su želeli da izmisle nešto originalno". Celom problemu pristupili su parcijalno, rešavajući pitanje otkupa "pet ambalaže", što će ih kasnije dovesti do toga da im ukupni troškovi prerade ambalažnog otpada budu dvostruko veći.
Kao preporuke Srbiji za preradu ambalažnog otpada Perčard navodi donošenje zakonskog okvira usklađenog sa evropskim direktivama i potpuni konsenzus oko plana između vlade i industrije.
– Konsenzus se ostvaruje na taj način što će industrija doprineti u troškovnom smislu da se uspostavi moderan sistem prerade otpada, a vlada treba to da podrži tako što će usvojiti zakonske propise. Regulativni mehanizmi izdvojenih sektora industrije treba da postoje samo kao neka vrsta korektivnih mehanizama, jer treba znati da je u praksi najjeftiniji sistem koji je najmanje zakonski nametnut, odnosno koji obuhvata problem celokupnog ambalažnog otpada. Zato mi je i drago što u Srbiji postoji organizacija kao što je "Sekopak", jer to treba da bude pravi način da industrija pokaže svoju snagu, što je slučaj i u drugim zemljama – ističe Dejvid Perčard.
Darko Knežević
[objavljeno: 04.02.2007.]
