Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Mar.2012, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako povećati srpski izvoz?

NOVI SAD -

Koliko god se zaklinjali u to da bez natpolovičnog izvoza u bruto domaćem proizvodu, ekonomija poput naše teško može napred, izvoz nam je i po obimu i po strukturi daleko od poželjnog.

Kukuruz žuti i šećer beli mesecima i godinama su vodeći izvozni proizvodi Vojvodine i među pet eksportnih artikala Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji se kažu nam upućeni, poprilično razlikuju od statistike Uprave carina u januaru je izvoz premašio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 713 miliona dolara, što je za jedan i po odsto manje nego u istom mesecu lane. U strukturi izvoza po nameni, više od dve trećine su proizvodi za reprodukciju, a samo šest odsto oprema.

I kako rekosmo u uvodu, kukuruz žuti je sa saldom od 52 miliona, naš ubedljivo najprodavaniji proizvod u inostranstvu, a šećer je četvrti s 15 miliona dolara vrednim izvozom. Odgovor na pitanje, zbog čega sporo menjamo strukturu izvoza ka profitabilnijim proizvodima s višim stepenom obrade, nije lak. Statistički, objašnjiv je podatkom da oprema čini tek desetinu srpskog uvoza, a oprema nam je, u proseku, tri decenije stara.

Za stručnjaka za strana ulaganja Mahmuda Bušatliju, uslovi za povećanje izvoza su nesporni.

"Pre svega moramo da proizvodimo konkurentnu robu, koja bi prvo bi trebala da bude tako napravljena da kvalitetom, formom i pakovanjem odgovara odredbama najvećeg tržišta, na koje mi računamo, a to je EU. Roba, takođe, mora da zadovolji norme, a onda da bude i nešto jeftinija nego što to tržište i inače plaća."

Bušatlija ocenjuje da bi trebalo izvoziti proizvode sa visokim stepenom obrade, ne neophodno finalne i da konkurentne, izvozno atraktivne proizvode, treba tražiti u poljoprivredi. Uprkos našim velikim očekivanjima, automobilska industrija nije proslavila niti izdržava i jednu zemlju na svetu, primećuje Bušatlija.

"Ona jeste dosta važna u ekonomskom lancu zato što relativno ekstenzivno zapošljava. Dakle, imate mnogo kooperanata, koji rade neke sitnice za autoindustriju, ali sam efekat autoindustrije nije bog zna kakav. Naročito zato što mi nismo u stanju da izradimo ni motor, ni transmisije, ni vešanja, čak ni čelične limove koji se u autoindustriji koriste."

Zamenik pokrajinskog sekretara za privredu Slobodan Vojinović ukazuje na ulogu države u otklonu od izvoza sirovina ka finalnim proizvodima.

"Treba da prekinemo rasprodaju sirovina i okrenemo se priči višeg stepena prerade i da više ne izvozimo kukuruz i pšenicu već da to izvozimo kao meso i prerađevine od mesa sa još većim kvalitetom. Načina ima više, lični dinar, onda, država se mora uključiti u partnerstvo državnog i privatnog sektora. I definitivno sa u Srbiji imamo razvojnu banku koja će se baviti tim poslovima."

Mada, pripada sektoru visokih tehnologija, direktor kompanije "Milbauer" u Srbiji Bojan Stojadinović smatra da bismo, uz otvaranje novih tržišta morali iskoristiti prednosti koje nam nudi izvoz, i u svetu, sve skuplje hrane.

U jačanju izvoznih potencijala, za Srbiju bi, ističe Stojadinović, mogao da bude poučan primer nemačke pokrajine Bavarske, koja je nekad bila zemljoradnička zemlja, a danas je sedište mnogih velikih, tehnološki razvijenih kompanija.

"Oni su usvojili program, da ljudi u suštini razviju novi metod školovanja gde su pravili stručnjake i jednostavnom organizacijom pokušavali da budu konkurentni i privuku strane investicije i time ponude izuzetno kvalitetan kadar i što je najvažnije prihvatljiv po ceni."

Uporedo sa stvaranjem adekvatnog obrazovnog sistema, Stojadinović ističe i ulogu države u stvaranje uslova za konkurentnu, izvozno atraktivnu proizvodnju.

Bušatlija tome dodaje i svest o tome kako razvoj zemlje zavisi i od dugoročnog planiranja, odnosno strategije razvoja.

"Umesto toga, dešava nam se da se čak i u mandatu jedne vlade nekoliko puta menja politika prema, na primer, agraru. A takav odnos veoma ugrožava izvoz", zaključuje Bušatlija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...