Izvor: B92, 21.Jun.2012, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pobediti sivu ekonomiju?
Beograd -- U potrazi za novcem koji bi smanjio jaz između državnih prihoda i rashoda, mnogi su šansu videli u obračunu sa crnom i sivom ekonomijom.
Dok jedni tvrde da bi oporezivanje nelojalne konkurencije zakrpilo "minus", pojedini ekonomisti odgovaraju da su procene o učešću neformalnog poslovanja u Srbiji - preterane.
A one se kreću od deset, pa do 30 i 40 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić tako podseća da poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deset godina u Srbiji nije urađeno nijedno ozbiljno istraživanje o sivoj ekonomiji.
RAČUNICA
Polazeći od pretpostavke da "siva" ekonomija čini 30 odsto srpskog proizvoda, pojedini ekonomisti su proračunali i koliko se na njoj gubi. Ta računica kaže da budžet po osnovu nameta na potrošnju gubi oko 1,5 milijardi evra. Od toga na neplaćeni porez na dodatu vrednost otpada oko milijarda evra. Po osnovu nameta na rad, gubitak budžeta se procenjuje na oko 1,2 milijarde evra.
Arsić smatra i da se u javnosti pojavljuju sasvim neutemeljene procene sive ekonomije, koje se uglavnom zasnivaju na anegdotskim zapažanjima koja su po pravilu varljiva.
"Koliko se sredstava može ostvariti oporezivanjem sive ekonomije znaće se tek kada se ona proceni. Ni u najrazvijenijim zemljama ona nije manja od 10 odsto BDP", kaže Arsić i dodaje da neki poslovi mogu da opstanu samo ako se u manjoj ili većoj meri obavljaju u sivoj ekonomiji.
On navodi da bi "energičan pokušaj njihovog oporezivanja doveo do njihovog zatvaranja, a prihodi države bi bar privremeno pali. Učešće poreskih prihoda u bruto domaćem proizvodu Srbije je visoko u odnosu na poreske stope. Bilo bi visoko i kada bismo BDP uvećali za potcenjenih 15 odsto. Iz toga sledi da siva ekonomija u Srbiji nije značajno veća od proseka".
U Republičkom zavodu za statistiku čujemo da upravo istražuju obim sive ekonomije. Prve naznake kolika je, imaćemo na jesen.
DEO RAČUNA
Cilj istraživanja sive ekonomije u Srbiji, koje trenutno radi statistika, je između ostalog, da se deo neobuhvaćene ekonomije obračuna u bruto domaći proizvod. Trenutno, siva ekonomija delimično ulazi u obračun BDP. Kada "ojačamo" BDP neformalnom ekonomijom promeniće se i trenutno učešće javnog duga i budžetskog deficita. Hipotetički, Srbija onda neće dugovati polovinu svog ukupnog proizvoda, već koji procenat manje. Možda i zakonski dozvoljen nivo.
"Radili smo procene učešća sive ekonomije 2003. godine i ona je iznosila oko 13 odsto BDP", objašnjava Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Kovačević kaže da je sada je "poseban problem poreska erozija i to nije isto što i siva ekonomija. To je utaja poreza i pitanje poreske discipline".
Dok se čeka precizna procena obima neformalne ekonomije u Srbiji, javnost barata pretpostavkom da oko milion ljudi u toj sivoj zoni stvara između 30 i 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. Do broja se došlo uglavnom anketiranjem privrednika koji legalno posluju.
Tako je istraživanje Unije poslodavaca pokazalo je da je svaki peti anketirani uključen u neki vid neformalnog rada, dok se od onih, koji su formalno zaposleni, svaki deseti takođe angažuje i u zakonski "nepokrivenom" sektoru. Među nezaposlenima, 55 odsto, prema ovom istraživanju, izvor egzistencije nalazi u radu na crno.
