Izvor: B92, 02.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako oživeti zanate
Beograd -- Nakon godina neulaganja u zanatstvo, vlasnici zanatskih preduzeća sve više dobijaju kredite da obnove svoj biznis.
Vojislav Radivojević vlasnik je kozmetičkog i frizerskog salona. On je jedan od brojnih zanatlija koji godinama nisu ulagali u svoj biznis, jer nije bilo gotovine, a banke nisu odobravale kredite. Sada, kada banke nude i tu mogućnost, Radivojević se obratio jednoj od njih i dobio kredit na sedam godina kako bi kupio novu opremu za svoj salon.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />"Zanat je nešto što je dosta vredno i zanat je nešto što treba gledati drugačije nego što je do sada gledano. Zanata ima sve manje i manje, zanatlija ima sve manje i manje, znači, ovo je, ja mislim, pravi put za opstanak. Kredit je taj koji će dati prvi pogon, a mi smo ti koji, kao zanatlije, moramo sve to da završimo, reprodukujemo, vratimo kredit da bi što pre uzeli novi", kaže Radivojević.
Folks banka daje kredite svim privatnim preduzetnicima. Među njima su i lekari, zanatlije, advokati. Menadžer te banke Nenad Milićević objašnjava da rokovi otplate zavise od namene kredita: "Folks banka nudi kredite za obrtna sredstva s rokom otplate do dve godine, kredite za kupovinu vozila i opreme, što je jako interesantno, s rokom otplate do sedam gdina, kao i kredite za kupovinu i adaptaciju poslovnog prostora s rokom otplate između 10 i 20 godina. Dvadeset godina se daje za kupovinu poslovnog prostora, a do deset godina za adaptaciju."
Kredite malim preduzetnicma odobrava i Sosijete ženeral banka i to u visni od 10 do 30 hiljada evra. Taj novac trebalo bi da bude upotrebljen za redovno poslovanje preduzeća, ali i za povećanje obrtnog kapitala ili za kupovinu osnovnih sredstava.
Koliko je interesovanje za kredite, svedoči i podatak da u Fond za razvoj stigne, mesečno, više od 100 programa za investicije i to u različite proizvodne grane. Direktor Fonda, Olivera Božić, međutim, kaže da se trgovina ne kreditira: "U poslednje vreme ti proizvodi su na drvno-prerađivačkoj bazi, vrlo su izraženi, onda, vrlo su profitabilni i svi programi iz oblasti agrara, ali u onom industrijskom delu. Znači, razna pakovanja hrane, izvoz malina, hemijska industrija, kao neki mali pogoni, a ono na šta sada posebnu pažnju obraćamo jeste taj neki turizam, banjski i planinski."
Fond za razvoj odobrava kredite po niskim kamatama za nerazvijena područja, a potom kamate rastu sa razvojem opština, tako da ona iznosi od jedan odsto u Crnoj travi do pet odsto u Novom Sada i Beogradu. Ipak, to su za sada najjeftniji krediti jer se kamata u bankama kreće oko 10 odsto godišnje, u zavisnosti od visine i roka otplate kredita.
