Izvor: Politika, 28.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako osvojiti Vorena Bafeta

Investicija će biti manje i biće odložene, ali i u ovim kriznim vremenima ima i novca i onih koji nalaze načine da ulažu i uvećavaju svoj prihod, kaže Aleksandar Radosavljević, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora u Srbiji

Strane kompanije koje ovde posluju, u ovogodišnje investicione planove za Srbiju upisale su od 700 do 800 miliona evra, ali većina ulaganja, prema sadašnjim procenama, krenuće tek od septembra. Te investicije su sada uglavnom „zamrznute” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prva polovina godine će, realno, proći u sagledavanju krize i iščekivanju da se ona smiri.

Mada bismo na osnovu ovakve procene, koju iznosi u intervjuu za „Politiku”, 2009. već sada mogli da označimo kao godinu koju je pojela kriza, Aleksandar Radosavljević, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor kompanije „Karlsberg Srbija”, ubeđen je da bi kriza mogla da se pretvori u šansu za Srbiju.

Istina, pod jednim uslovom: „Ako vreme krize iskoristi da završi poslove koje nije obavila u proteklim godinama, kako bi svoju poslovnu klimu i investicioni meni učinila privlačnijim za ulagače od onoga što nudi konkurencija”.

– Investicija će, istina, biti manje i biće odložene. Ali i u ovim kriznim vremenima ima i novca i onih koji nalaze načine da ulažu i uvećavaju svoj prihod. Pa, Voren Bafet, sa čela Forbsove liste najbogatijih, baš to čini.

Kako da privučemo, ako ne velikog, onda bar više malih Bafeta?

Investitori koji su već ovde, došli su ne da bi pokupili profit i otišli, već da tu dugoročno ostanu, što dokazuju i svojim kontinuiranim investicijama. Oni su se uverili da Srbija nije ni džungla ni ustajala bara, suočili su se sa nedostacima ovdašnjeg tržišta, naučili da ih savladavaju i manje su uzdržani, dok su novi grinfild investitori mnogo obazriviji. Mnogo više vagaju da li da ulože u Srbiju ili negde drugde.

Realno, imamo li šanse da ih preotmemo drugima?

Njihov dolazak zavisiće od agresivnosti kojom Srbija bude nastavila i sprovodila reforme: od toga koliko brzo bude otklanjala barijere za investiranje, od finansijskih do administrativnih, olakšala i pojeftinila njihov rad, pojednostavila procedure i ubrzala dobijanje građevinskih dozvola i naplatu poreza, donela nove zakone od kojih su mnogi već pripremljeni i usklađeni sa evropskom regulativom prepoznatljivom strancima (umesto da uredbama komplikuje pravni okvir). Uz sve to, država bi morala da stalno prati poteze koje drugi vuku i nudi investitorima više nego okruženje.

Prepreke za privatizaciju su manje od barijera za grinfild ulaganja, pa bez obzira na niže cene, možda ne bi trebalo obustavljati prodaju?

Za privatizaciju su uglavnom ostala javna preduzeća. Država je možda u pravu kad kaže da Telekom, kao izuzetno profitabilnu kuću, sada ne treba prodavati. Ali to ne znači da se ne treba pozabaviti onim državnim kompanijama koje nisu tako profitabilne i otvoriti šansu da zainteresovani strani investitori uđu, recimo u energetiku ili delove energetike.

Koliko je kriza stvarno utanjila poslovne planove? Analitičari kažu da će u regionu ove godine biti 40 odsto manje investicija.

To zavisi od kompanije do kompanije. Neke izvozno orijentisane firme, kao recimo „Ju-Es stil”, više su pogođene usled smanjenja tražnje na svetskom tržištu, dok su biznis planovi kod nekih drugih uglavnom ostali na prošlogodišnjem nivou i očekuju realizaciju kao u 2008, čak i blagi porast u nekim segmentima.

Postoji li opasnost da centrale zadrže investicije planirane za Srbiju? Da, recimo, „Karlsberg” ulaganja namenjena Čelarevu sada usmeri u Kopenhagen?

Iako zvuči logično da bi svako da zaštiti sebe i svoje, mislim da opasnost od protekcionizma ne postoji. To bi bila lančana reakcija i nikome u globalnom kontekstu ne bi odgovarala. Velike kuće posluju u nizu zemalja i sve je ustrojeno ka tome da se posao dalje razvija.

Članice FIC-a su i strane banke. Bilo je apela da ne ulažu na Balkanu?

Izjava grčkog guvernera jeste naduvala balon, ali banke koje posluju ovde tih problema nemaju. Naš bankarski sistem je u odnosu na sve istočnoevropske najstabilniji, jer je reforma bankarskog sektora dobro i na vreme obavljena. Međutim, sigurno da će banke postati mnogo opreznije kome odobravaju sredstva, da će pooštriti kriterijume, ali i uslove, što se već dogodilo. I onako skupi krediti, sa povećanjem rizika, postali su još skuplji.

Da li je taj rizik više povećan u Srbiji nego u drugim zemljama?

Ne bih rekao. Nelikvidnost, koja je godinama srpski, sada je postala problem cele Evrope, u kojoj je ranije bilo nezamislivo da firme jedna drugoj ne plaćaju na vreme.

Ali vaše članice se žale na probleme u sprovođenju ugovornih obaveza, a Unija poslodavaca je protekle nedelje dramatično upozorila da nelikvidnost „preti da potpuno blokira finansijske tokove u srpskoj privredi”.

Jedan od najvećih problema, u tom kompleksu pravne sigurnosti i predvidivosti, na koje ukazujemo već godinama, upravo je problem naplate potraživanja. To ukazuje na potrebu da se ubrza stečajni postupak kako se godinama ne bi čekalo na naplatu iz stečajne mase i kako bi se privredni teren očistio od nelikvidnih i nesolventnih.

Da li će i strane kompanije stati u red za kredite koje subvencioniše država?

Strani investitori su dugoročno investirali, većina se već dugoročno zadužila kod svojih matičnih kompanija i banaka na zapadu i pretpostavljam da sada nemaju potrebe za kratkoročnim kreditima. Pretpostavljam da će one tek 2010-2011. doći u situaciju da razmišljaju o kreditnim rearanžmanima.

A koliko su ti krediti zaista povoljni, koliko će zaista pomoći privredi ?

Rano je govoriti o efektima. Međutim, činjenica je da su ti kreditni uslovi mnogo konkurentniji od trenutno važećih na srpskom tržištu i otprilike na nivou zapadnih posle pooštravanja usled krize.

Investitori se žale i na visoke troškove radne snage, dok srpski zvaničnici i dalje tvrde da smo konkurentniji nego okruženje. Šta kažu vaše računice?

Plate zaposlenih u svim kompanijama članicama FIC-a u Srbiji su iznad republičkog proseka, a u okruženju zavisno od delatnosti i lokalnih prilika. U Hrvatskoj su, recimo, prosečne plate u gotovo svim industrijskim granama gotovo dvostruko veće nego u Srbiji, ali je ukupno opterećenje, koje je u Srbiji 62, tamo ispod 50 odsto. Međutim, kontinuiranim rastom plata od 2003, Srbija je, preračunato u evrima, nadmašila bugarski i rumunski prosek. Poslodavcu je skupo, ali gledajući iz ugla radnika, troškovi života su veći nego u okruženju.

Ministar Milosavljević i profesor Đuričin se ne bi složili.

Pitanje je kako se to istraživanje, koje je nedavno urađeno, čita. Činjenica je da za ono što primi, Srbin ovde može da kupi manje nego Hrvat i Bugarin kod svoje kuće za svoju platu. A mi smo veoma zainteresovani da ljudi ovde imaju što bolji standard. Ako nemaju para za našu robu i usluge, nema ni posla za naše kompanije.

Visoke cene i troškovi života su posledica i nedovoljne konkurencije na tržištu. Neki najavljeni strani trgovinski lanci ne dolaze. Da li neko sprečava ili šta ograničava njihov ulazak na tržište Srbije?

Srbija nije velika zemlja ni po broju stanovnika ni po raspoloživom kapitalu, i nije realno očekivati da će na njenom tržištu biti veliki broj konkurenata koji mogu profitabilno da posluju, kao što je to u nekim većim i bogatijim državama. Međutim, konkurencija je važna i moraju da postoje jasna pravila.

Ne žale se investitori samo na namete na zarade, čak 25 od 102 preporuke za unapređenje poslovne klime iz poslednje „Bele knjige” dolaze sa poreskog terena?

Započelo se sa smanjenjem, ali je to imalo limitirane efekte. Kada se uvede set olakšica, ne može se računati da će to biti komparativna prednost na duži rok, jer i drugi to rade, i to stalno. Porez na dobit korporacije od 10 odsto više nije srpski ekskluzivitet, a i porez po odbitku na dividende je 20 odsto, dok je u Hrvatskoj upola niži. Srbija mora stalno da unapređuje poreski sistem, da obara poreze i da daje nove poreske podsticaje da bi privukla investitore. Naravno da nije realno očekivati da se ove godine, država pritisnuta budžetskim problemima, odluči na neko drastično rasterećenje.

Možda čak bude nagoveštenog povećanja PDV-a. Mađari su to pre neki dan uradili.

To bi bilo kratkoročno rešenje sa kratkoročnim efektima. Možda bi budžetski prihodi u prva dva meseca porasli, ali bi se sa povećanjem cena smanjila tražnja, a onda i priliv u budžet. I verovatno bi se brzo razmišljalo o povratku na staro.

Koliko su poreske olakšice i drugi podsticaji zaista presudni pri odlučivanju za neku investicionu destinaciju?

Izuzetno su važni, neophodni su, ali nikada neće biti presudni da se investicija negde realizuje, niti će i jedna ozbiljna kompanija samo na njima bazirati svoje poslovne rezultate. Bitan je paket, čiji su sastavni deo i podsticaji. Srbija je to, recimo, uspela sa Fijatom. Uz to, bitno je da sve bude transparentno i da se dobro proceni šta to dugoročno donosi.

Nedavno ste apelovali na vladu i skupštinu zbog problema koje su imale duvanske kompanije.

To nije bio dobar signal, ali hoćemo da verujemo da je zaista reč o propustu, koji ne bi smeo da se ponovi. Jer sigurnost i predvidivost se gube kada država donosi odluke suprotno politikama koje je utvrdila.

Događa se da dogovore i ugovorne obaveze ne poštuju ni strani investitori, kao što je koncesionar za Horgoš–Požega.

I to se dešava, naravno. Država u svakom slučaju treba da zastupa svoje interese, pa je raskidanje ugovora, u slučaju nepoštovanja obaveze bilo koje ugovorne strane, validno rešenje. Nažalost, do toga je došlo, a možda i nije moralo.

-----------------------------------------------------------

Skaču „državne” cene

Savet stranih investitora je krajem prošle godine doneo odluku da članarinu naplaćuje u fiksnim dinarskim iznosima, kao izraz poverenja u domaću valutu. Po kom kursu ste obračunali članarinu i sa kojim kursom ste pravili biznis planove?

Mislim da je kurs bio između 85 i 90 dinara za evro i na njemu su kreirani i budžeti.

Šta ćete kada, kako neki procenjuju, do kraja godine doskoči do 100?

Troškovi će morati da se smanjuju. Istina, neki inputi su pojeftinili, ali oni koji su pod patronatom države poskupljuju. Valutni rizik i dalje postoji, i još ne vidimo u kom pravcu će kurs ići, kada i na kom nivou će se stabilizovati. Računamo da bi to moglo da se dogodi u aprilu-maju.

Niste uračunali inflatorna i devalvaciona očekivanja?

Inflaciju jesmo uračunali, i tu smo bili konzervativni – išli smo sa oko 10 odsto. I na devalvaciju smo računali, ili ne u toj meri i ne tako brzo.

Koliki bi, po Vama, kurs trebalo da bude ?

Najvažnije je da se stabilizuje.

-----------------------------------------------------------

Utanjili menadžerski paketi

Kako iz ugla menadžera gledate na vladin pokušaj da ograniči zarade i bonuse direktorima državnih kompanija?

I na zapadu je intencija da se menadžerski paketi, ne samo plate, nego i svi drugi dodaci limitiraju, čak i da se svedu na mnogo manje iznose od dosadašnjih. Ali ako od nekoga očekujete da u potpunosti bude angažovan na ostvarenju korporacijskih ciljeva i da odgovara za rezultate svoga rada, onda mu morate obezbediti i neke uslove. Naravno, i u tome mora biti mere.

-----------------------------------------------------------

Otkazi – poslednje rešenje

Postoji uverenje da su strani poslodavci nemilosrdniji i da će u ovim kriznim vremenima početi masovno da otpuštaju radnike.

To je velika zabluda. Da li će neko dati više ili manje otkaza ne zavisi od toga da li su firma i menadžment domaći ili strani. Pre se može govoriti o tome da li su neki delovi industrije manje ili više pogođeni krizom.

Ali stranim kompanijama koje su kupile domaće sada ističu rokovi u kojima su se obavezivali da ne otpuštaju radnike?

Moguće je da se u nekim kompanijama u kojima nije bilo završeno restrukturisanje broj zaposlenih svede na optimalan. Međutim, ozbiljni investitori će uraditi sve drugo pre nego što se odluče da otpuštaju ljude. Utoliko pre što su proteklih godina mnogo uložili u podizanje ljudskog potencijala u firmama koje su kupili ili gradili iz početka.

-----------------------------------------------------------

Korupcije i ima i nema

Srbija je na svetskim lestvicama korupcije na baš zgodnom mestu. Koliko strani investitori to osećaju, koliko im korupcija stvara trošak?

„Karlsberg” nije imao takva iskustva. Generalno, društveno odgovorne kompanije su po tom pitanju vrlo rigorozne: postoje zacrtani modeli poslovanja i ponašanja, moralni kodeks koje mi u startu moramo da preuzimamo iz matičnih kompanija. Korupcija se jednostavno ne uklapa u taj model.

Pa kako korupcije ima, a niko je nije „sreo”?

Naravno da je korupcija prisutna svuda, manje ili više, ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama, ali to ne znači da će vaša kompanija u njoj učestvovati . Sigurno da ona otežava poslovanje, time što i ako ne učestvujete u tome, izostanak očekivanih davanja može da produži rokove i tako stvori dodatni trošak. Verovatno da postoje i drugačiji načini i oni koji to rade brže završe posao i to smatraju svojom konkurentom prednošću.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 01/03/2009]

Nastavak na Politika...