Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Feb.2017, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je zamišljena ekonomska integracija Zapadnog Balkana

Za ekonomije Zapadnog Balkana, integracija trgovine i transporta je najdirektnija putanja za napredak, ocenjuje premijer Srbije Aleksandar Vučić u projektu kojim inicira uspostavljanje Carinske unije u tom regionu.

Reč je o "papiru", kako ga je nazvao premijer, tačnije njegovoj inicijativi za Zapadni Balkan, sa kojom je upoznao austrijskog kancelara Kristijana Kerna, a sa premijerima Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisom Zvizdićem i Edijem Ramom, zasad obavio prve konsultacije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
"Prošlost, sadašnjost i budućnost članica Zapadnog Balkana neodvojivo je povezana sa zemljama Evropske unije, a veća ekonomska integracija unutar Zapadnog Balkana, kao i između Zapadnog Balkana i EU, predstavlja važan korak u tom pravcu", navodi Vučić u tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid.

Carinska unija-velika stvar za privrednike u regionu

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež podržava ideju o formiranju carinske unije u regionu i ističe da bi to bila velika stvar za privrednike.

Privrednici, takođe, pozdravljaju inicijativu i kažu da bi formiranje carinske unije pojednostavilo njihovo poslovanje.

"Ovo je naravno za nas i privredu velika stvar. To je nešto na čemu razgovaramo u protekle dve godine i u okviru Komorskog investicionog foruma", rekao je Čadež Tanjugu.

On je istakao da privrednicirazgovaraju o takvoj potrebi i da je jako dobro kada vide da političari preuzimaju inicijativu, prepoznaju šta je važno za razvoj i to zaista pokušaju da sprovedu.

"To jeste njihova uloga, uloga predsednika vlada, da prepoznaju ono šta ćemo i kako živeti u narednih pet godina, kako će nam ekonomija i konkurentnost izgledati, da li ćemo biti spremni da u ekonomiji koja se već  iz meseca u mesec, a ne iz godine u godinu menja, uspevati da odgovorimo na te izazove", naglasio je predsednik PKS.

Predsednik kompanije ITM Toplica Spasojević je rekao Tanjugu da bi voleo da se upozna sa detaljima Vučićeve ideje i kako bi ta unija funkcionisala.

"Svakako, kada bi ušli u jednu takvu uniju, svako smanjenje administracije i pojednostavljenje bi bilo na korist privrednicima, kao i stranim investitorima", naglasio je Spasojević.

On je podsetio da Srbija već ima saradnju sa zemljama regiona u okviru CEFTA sporazuma u tom smislu, ali da bi moglo da se uradi nešto slično kao što su uradile EU i Rusija sa carinskom unijom.

Spasojević je naglasio da bi smo formiranjem unije bili mnogo vidljiviji, dok sada ne možemo da konkurišemo da postanemo "regionalni hab".

U tekstu na šest strana, srpski premijer je konstatovao da moć ekonomskih integracija deluje širom sveta.

Zemlje koje ostvaruju viši nivo prihoda, kako je primetio, postižu to kroz povezivanje sa globalnim tržištima putem trgovine, saobraćaja i investicija.

"Integrisanje se povezuje sa povećanjem produktivnosti kroz jačanje konkurentnosti, veću izloženost graničnim tehnologijama, a malim privredama omogućava postizanje rentabilnosti kroz unapređenje kvaliteta i obima proizvodnje uz niže troškove (economies of scale)".

U dokumentu se napominje da se ove godine obeležava 10. godišnjica od uspostavljanja CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini, u okviru kog je šest učesnica Zapadnog Balkana proširilo svoja lokalna tržišta u jedno veće, od cirka 20 miliona ljudi.

"Učešće u CEFTA je imalo značajan pozitivan efekat na trgovinske tokove za šest učesnica sporazuma, povećavši izvoz unutar regiona za oko 75 odsto", naveo je premijer.

Međutim, kako napominje, generalno ekonomije Zapadnog Balkan su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu.

Nakon snažnog rasta izvoza 1990-ih, taj zamajac je usporio u većini od šest učesnika sporazuma od sredine prošle decenije, navodi Vučić i dodaje da su nove granice u regionu takođe značile da trgovina nikada neće dostići svoj pun potencijal.

"Činjenica je da bi se, ukoliko bi učesnice na Zapadnom Balkanu ostvarile isti obim trgovine sa susedima, kakav su imale u vreme Jugoslavije, izvoz najmanje udvostručio".

Uspostavljanje područja slobodne trgovine doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA je učesnicima sporazuma dala znatnu ali ne i dovoljnu pokretačku silu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU.

Na osnovu prošlog iskustva, može se izvući zaključak, smatra Vučić, da je saradnja prema CEFTA sporazumu donela korist svim stranama, i da su svi izrazili jasno opredeljenje za dalje produbljivanje integrisanja.

Većina članica CEFTA, kako je konstatovao, doživljava ovu ekonomsku zajednicu samo kao tranzicionu fazu na putu ka EU i uglavnom sledi sopstvene interese, u nastojanju da, u što kraćem periodu, dođu do EU, ne uzimajući u obzir druge.

Ipak, značaj CEFTA je jasno demonstriran na primeru Hrvatske i Slovenije.

Naime, za obe države, tržište CEFTA je bilo i još uvek je veoma važno, uprkos njihovom članstvu u EU, pošto je lakše ući i zadržati dobru poziciju na ovom tržištu.

Pristupanjem EU, niko se ne udaljava od regiona, već upravo suprotno, zemlje ostaju tamo gde jesu, a preporučuje se značajno poboljšanje njihovog odnosa sa regionom na duge staze na najbolji mogući način, što do sada nije bio slučaj, naročito ukoliko govorimo o saradnji u proizvodnji i većoj integraciji nacionalnih ekonomija.

Sa takvim konstruktivnim pristupom, kroz dublju ekonomsku integraciju, proces pristupanja EU može biti značajno ubrzan za svaku zemlju, dok bi region, kao celina, mogao da na duže staze ojača svoju ekonomsku poziciju u Evropi i širom sveta, navodi se u dokumentu premijera Vučića o Carinskoj uniji na Zapadnom Balkanu.

Ljajić: Carinska unija bi povećala izvoz celog regiona

Stvaranje carinske unije u regionu značajno bi povećala izvoz svake zemlje pojedinačno, uveren je potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić.

Ljajić je tim povodom rekao da je najvažnije da postoji politička volja za formiranje carinske unije i da bi trebalo da zemlje regiona povećaju saradnju u okviru Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA).

"Svi smo videli korist od članstva u CEFTA, ali još nijedna od zemalja u regionu nije iskoristila pre svega svoj izvozni potencijal, tako da Albanija danas izvozi 40 odsto manje od njenih mogućnosti, Makedonija i BiH izvoze 33 odsto manje od onoga što mogu, a Srbija i Crne Gore izvoze 27 odsto manje od onoga što bi realno mogle", kazao je ministar.

Carinska unija podrazumeva zajedničku carinsku tarifu, ali i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku prema trećim zemljama, rekao je on.

"Kamion sa robom koji ide, na primer, iz Niša ka Zenici, na isti način bi se kretao kao da je deo jedinstvenog tržišta, kao da prevozite robu iz Niša do Kragujevca. To je ideja da u potpunosti olakšamo slobodan protok ne samo robe već i ljudi i verujem da bi to bilo od koristi za sve zemlje regiona", istakao je Ljajić.

On dodaje da se odavno zalaže za veći stepen trgovinske saradnje u odnosu na postojeći spoljnotrgovinski režim koji imamo u okviru CEFTA.

"CEFTA sporazum je doneo mnoge koristi pojedinačno svakoj zemlji, Srbiji i najviše, s obzirom da je najveća ekonomija u regionu i da je spoljnotrgovinska razmena u okviru CEFTA za 10 godina povećana sa 2,5 na 3,5 milijarde evra i da je svaka zemlja pojedinačno povećala svoj izvoz u proseku za oko 75 odsto", naveo je Ljajić.

Kako kaže, u regionu postoje još brojne vancarinske barijere koje otežavaju slobodan protok robe iz jedne u drugu državu i sve te države pribegavaju pojedinim protekcionističkim merama.

"Zato smatramo da treba ići u korak tom problemu i ići na jedan veći stepen spoljnotrgovinskog režima među članicama CEFTA sporazuma. To je ta ideja o carinskoj uniji", naglasio je Ljajić.

Ministar trgovine predlaže da u međuvremenu napravimo "međukorak", to jest da implementiramo ono što je dogovoreno tokom prošle godine.

Reč je o Protokolu 5 o olakšavanju trgovine kako bi se izbegle vancarinske barijere i da se spreči da roba danima čeka za prolaz iz jedne u drugu zemlju.

Prema njegovim rečima, treba da ujednačimo rad carinskih službi, radno vreme, omogućimo priznavanje dokumenata i sertifikata, a sve da bi se izbeglo čekanje na granici.

"Radi se o čitavom nizu konkretnih koraka u okviru Protokola 5, koji je usaglašen i u martu bi trebalo da bude usvojen na zajedničkom komitetu CEFTA, a onda svaka pojedinačna zemlja treba da ga ratifikuje u svom parlamentu. Tako da bi taj protokol ove godine mogao da stupi na snagu. Usaglasili smo, takođe, dodatni protokol o liberalizaciji trgovine uslugama, koji je vrlo važan segment za dalju liberalizaciju ukupne trgovine, roba i usluga", rekao je Ljajić.

On kaže da je treća stvar za koju se Srbija posebno zalažemo jeste da se pojednostavi procedura za rešavanje sporova u okviru CEFTA.

"Do sada smo imali takav mehanizam da je, kada pokrenete spor protiv jedne države zbog vancarinskih barijera, potrebna saglasnost svih država koje u tome učestvuju da bi ta odluka bila doneta, a niko neće da donese odluku protiv sebe. Tražimo da se taj model promeni i da se primeni model koji postoji u okviru Svetske trgovinske organizacije", objasnio je Ljajić.

Te tri stvari, prema njegovim rečima, vode ka tome da imamo jednog dana carinsku uniju, ukoliko bude političke volje.

U slučaju carinske unije, ukoliko mi imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ta unija bi pregovarala o sporazumima o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama i imali bi jedinstveno tržište, naglasio je Ljajić.

Kaže da bi uklanjanjem vancarinskih barijera izvoz zemalja bio značajno veći.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...