Izvor: B92, 30.Jun.2015, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je istorija uzela fabrike i dućane?
Priča o velikim, uspešnim industrijskim i poljoprivrednim kombinatima, koja je bila aktuelna poslednjih decenija prošlog veka sada zvuči kao daleka prošlost.
Kako je istorija uzela fabrike i dućane?
U Bačkoj Palanci i Baču, u tom delu bačkog priobalja Dunava, pogranične, ali i komšijske opštine s oko 70.000 stanovnika (Bačka Palanka 57.000, Bač 14.000), osim po veličini i brojnosti stanovništva, danas se razlikuju i po privrednoj razvijenosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ali, sem izuzetaka, zajedničko im je da više nema mnogo fabrika koje zapošljavaju na stotine radnika, pa i hiljadu-dve. Danas je "gigant“ čak i fabrika sa sto-dvesta radnika.
Stručniji kažu da je danas drugo vreme te da se firme, odnosno fabrike, ne dele na uspešne po broju radnika već po uspešnosti poslovanja, odnosno ostvarenom profitu. Sve to nekako podseća na vreme propadanja fabrika, a cvetanja firmi koje su poslovale po sistemu “tašna-mašna“. Izgleda da nam je neko ne tako davno prodao frazu po kojoj proizvodnja nije najbitnija, a Nemačka je pokazala da baš bez proizvodnje nema ni boljitka.
U Bačkoj Palanci danas, sem “Tarketa“ s fabrikama nastalim od bivšeg Industrijskog kombinata “Sintelon“, nijedna industrijska fabrika, pa ni ona koja je pod vedrim nebom, nema više od 1.000 zaposlenih.
Po broju radnika većem od 500 jedino su još “Nektar“, Pivara “Kalsberg“ u Čelarevu i rusko-italijanska fabrika čarapa u Gajdobri. Od nekada evropski poznatih brendova iz te varoši, danas još privredno živih, “Majevica“ sa svojim programom poljoprivrednih mašina zapošljava oko 300 radnika i čeka da nađe novog vlasnika umesto države.
Ima ovde fabrika sa po stotinak zaposlenih, kao što su fabrika čajeva, dve fabrike “džambo“ vreća i druge ambalaže, proizvođači elektroinstalacionog materijala u Gajdobri, dve fabrike za reciklažu PET-ambalaže u Mladenovu i Gajdobri i još nekoliko industrijskih kapaciteta s po nekoliko desetina radnika.
Tu je i “Podunavlje“, u čijim prodavnicama radi nekoliko stotina trgovaca, kao i “Dunavprevoz“, sA oko 200 zaposlenih i liderskim mestom u javnom prevozu putnika u Vojvodini. Najveći proizvođač pivskog slada u Srbiji i regionu “Maltineks“ zapošljava tek pedesetak radnika.
Nekada, sve do tranzicije, odnosno nakaradne privatizacije, u Bačkoj Palanci dobro su poslovale fabrike koje su zapošljavale po hiljadu radnika, a danas ih nema. Odnosno, nema više “Merkura“ , Tekstilnog kombinata “Dunav“ u Čelarevu...
Da cela privredna priča uovom kraju bude tužnija potrudila se tranzicija s privatizacijom u Baču. I dok je kod komšija u Bačkoj Palanci sačuvano ono što je i u vremenu samoupravnog socijalizma bilo najuspešnije na prostorima bivše, velike Jugoslavije - a baš te fabrike kupile su velike međunarodne kompanije (“Traket“, “Karlberg“, “Sufle“), u Baču su prvo upropašćena najveća i najuspešnija preduzeća.
Veliki poljoprivredni kombinati, poput “Agrobačke“ i “Labudnjače“, koji su zapošljavali blizu 1.500 radnika, više ne postoje. Šećeranu je kupio MK i pre nekoliko godina je zatvorena, a gotovo 400 radnika završilo je na “belom hlebu“.
Nema više ni poznate konfekcije “Slavija“ s oko 300, uglavnom radnica, a kao industrijska uzdanica ostala je nekolicina manjih privatnih preduzeća s po nekoliko desetina radnika, “Arma“ s oko 80 zaposlenih metalaca, “Slovan“ u Selenči sa zdravom hranom, i to bi, uz poljoprivredna gazdinstva s nekoliko farmi i ribnjakom, bila današnja uzdanica male i po broju stanovnika sve manje i siromašnije opštine u bogatoj Bačkoj.
Ovde najavljen dolazak investitora koji će zaposliti 50 radnika predstavlja velik privredni događaj i najavu ”boljeg života“.
Kao što je prošlo vreme velikih poljoprivrednih i industrijskih kombinata, vele ovdašnji privredni realisti, tako je, izgleda, prošlo i vreme malih prodavnica robe široke potrošnje.
Ima još bakalnica, ali da li će izdržati nalet velikih marketa koji su osvojili u Bačku Palanku, malo ko može da garantuje. Mnogo je malih prodavnica na ćoškovima, “kod komšije“, zatvoreno, a čak su ugroženi i pijačari s voćem i povrćem. Vele, lako je velikim trgovinskim lancima kada oni dobavljačima plaćaju posle šest meseci, po nekoliko meseci kreditiraju kupce, a oni moraju odmah sve da plate i naplate. To je realnost.
