Izvor: Politika, 22.Jun.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Šabac postao uspešniji od Valjeva
Ključ šabačkog uspeha su dobro privatizovane firme i politička stabilnost. – Valjevci menjali vizije razvoja sa promenama vladajućih garnitura. – Poljoprivreda jedina oblast u kojoj vide saradnju
Bolji život žitelja mačvanskog i kolubarskog okruga, sudeći po preporukama Prostornog plana Srbije zavisiće od toga da li su i jedni i drugi spremni da sarađuju i pređu preko višedecenijskog neprijateljstva koje se ogleda u izreci „šabačka čivija i valjevska podvala”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pošto su se u poslednjih deset godina čivijaši bolje snašli i izbili u red najperspektivnijih gradova, dobronamerna preporuka iz strateškog dokumenta je da lider razvoja zapadne Srbije za sobom povuče i svog 60 kilometara udaljenog suseda, Valjevo.
Ima li volje da se ova sugestija sprovede u praksi pitali smo privrednike i lokalnu vlast u ova dva grada.
I dok Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva, ističe kako ne postoje nikakve prepreke za saradnju, njegov kolega Miloš Milošević gradonačelnik Šapca, to ne poriče, ali napominje kako su ih život i zajednički projekti okrenuli prema – Sremskoj Mitrovici. Sa Valjevcima ih samo povezuje zajednička republička administracija.
Niko od naših sagovornika ne želi da prizna postojanje animoziteta između mačvanskog i kolubarskog okruga, ali se žitelji Valjeva iz sve snage upinju da dokažu kako ne zaostaju mnogo za Šapčanima. Kao argumentaciju u pomoć obavezno pozivaju statistiku, ističući kako je u Valjevu od 100.000 stanovnika svega 8.000 nezaposleno, dok je u Šapcu 13.500 od ukupno 120.000 bez radne knjižice. Dodaju i da je prosečna plata u Šapcu samo 3.000 dinara veća od valjevskih 27.000 dinara.
Prema našoj računici u Šabac je u poslednjih deset godina nekoliko desetina kompanija investiralo najmanje 63 miliona evra, uglavnom kroz privatizaciju, dok je u Valjevu bilo četiri velike grinfild investicije u ukupnom iznosu od 40 miliona evra („Gorenje”, „Vali”, „Austroterm” i „Intereks”).
Petar Nikolić, potpredsednik Privredne komore Valjeva, priznaje kako prema statistici Šabac nije mnogo napredniji, ali u realnom životu jeste. Objašnjenje nije lako dati, ali naš sagovornik misli da odgovor leži u strukturi privrede.
U Šapcu dominira hemijska industrija koja ima mnogo veći potencijal za razvoj, dok u Valjevu preovladava metalski kompleks koji je u velikim problemima.
– Ključ za razvoj je stav lokalnih samouprava prema privatizaciji. Šabačka vlast je temeljno pripremala firme za prodaju smatrajući da u to treba da se meša, za razliku od valjevske koja je bila potpuno neutralna pravdajući se da zakon to nije predvideo. Zato je u Valjevu kupovao ko je šta hteo i kako je hteo, a u Šapcu su kupci birani, što se pokazalo kao dobro. Dok su Šapčani grizli, Valjevci su se ponašali kao da se ništa ne dešava – sumira Nikolić.
Nemaran odnos lokalnih vlasti u Valjevu prema privatizacijama i zaostatak u razvoju većina naših sagovornika pripisuje čestim smenama garnitura na vlasti i političkoj nestabilnosti. Svaka vlast imala je svoju viziju razvoja privrede. Valjevski krah je, kažu u tom gradu, počeo kada su se priklonili struji Slobodana Vuksanovića u Demokratskoj stranci. Potom im je na čelo uprave došla Nova Srbija, sada je na vlasti široka koalicija predvođena DS-om, pa opet svako vuče na svoju stranu.
Većina firmi u ovom gradu neuspešno je privatizovana. Propali su nekadašnji giganti poput „Srbijanke”, generatora u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji, „Gradca” i „Krušika” koji je kao nekadašnji najveći izvoznik u regionu postao kolateralna šteta administracija jer je bio u saveznoj nadležnosti, a tek po razlazu sa Crnom Gorom je prešao u ruke Srbije. Valjevci u vojnu namensku industriju i dalje polažu nadu i očekuju da će najavljene investicije giganta dići na noge.
Da se Valjevo ne razvija, već nazaduje smatra i Nenad Spasenić iz Regionalne privredne komore u ovom gradu.
– Potencijal Valjeva je u prehrambenom sektoru, ali se u njega uopšte ne ulaže. Umesto da razvoj baziramo na preradu voća i povrća, bavimo se metalskim kompleksom iako nigde u blizini nema metalske rude – kaže Spasenić i dodaje da su Divčibare još jedan od neiskorišćeni potencijala. Ali one iziskuju veliko ulaganje.
Valjevu koje je osamdesetih godina imalo 200 privatnih metalskih radnji titulu povoljnog mesta za mali biznis preuzeo je Šabac. I ne samo to. Ta mala mačvanska preduzeća brzo su prerasla u privredne subjekte sa velikim obimom proizvodnje. Tako danas u Šapcu ima proizvođača nameštaja, stolarije, kućne hemije, mesa.... U ovom gradu uspešno posluje „Zorka farma”, „Zorka boje”, „Farmakom MB”, „Galeb grupa”, „Alas holding”, „Bela limovi”...
– Samo u pripremu „Zorke” za prodaju smo uložili oko milion evra. Trudili smo se da pre privatizacije rešimo imovinske odnose i uknjižimo preduzeća kako bismo privukli ozbiljne ulagače i što bolje prodamo firme – kaže Milošević.
Ipak za stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta, najbitnija je, smatra, politička stabilnost jer ovim gradom deset godina upravlja isti tim ljudi.
Podrška, koju imaju biznismeni u Šapcu, prema oceni Miroslava Bogićevića vlasnika „Farmakoma MB”, osnov je uspeha mačvanske privrede.
– U Šapcu je potpuno normalno da biznismen ode na ručak sa predsednikom opštine, a da se to pogrešno ne shvati i ne dobije političku konotaciju. Zaista vanserijska politička podrška i vlasti i opozicije je doprinela da se razvije izvanredan ambijent za rad. Političke partije ne ometaju privrednike, niko ne proziva firme i pojedince – objašnjava Bogićević i dodaje da dok tako ne bude i u celoj Srbiji ne možemo se nadati boljitku.
Niko ne poriče da je temelje uspešnog poslovanja postavio zamenik predsednika Demokratske stranke Dušan Petrović, inače prvi demokratski predsednik opštine Šabac. Tu činjenicu će sa zavišću novinarima plasirati pojedini Valjevci, kao ključ šabačkog uspeha. Međutim ima i onih koji u tome ne vide ništa loše. Jedan od njih je i Radoslav Nenadović, direktor u kompaniji „Vujić” iz Valjeva.
– Dabogda da smo i mi imali jednog Dušana Petrovića. To je za hvalu, a ne za kritikovanje – kaže ovaj Valjevac, koji ne misli da je Šabac mnogo razvijeniji od grada u kome živi.
U to je ubeđen i Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva. Poričući da su ova dva grada rivali sa ponosom ističe kako Valjevo ima manji broj nezaposlenih od Šapca. Dodaje i to da su u gradu koji vodi naknade za korišćenje građevinskog zemljišta najniže u regionu. Priznaje pak da je pojedine poreske olakšice, koje poboljšavaju investicionu klimu, bukvalno prepisao od svog šabačkog kolege, sa kojim kaže dobro sarađuje.
Ali ono u čemu čivijaši „podvaljuju” Valjevcima su geografske prednosti. Šabac je na 50 kilometara udaljen od Koridora 10. A reka Sava ga povezuje sa Beogradom i otvara mogućnost jeftinijeg transporta robe.
– Planiramo da ojačamo kapacitete luke. Imamo slobodnu carinsku zonu. Opremili smo industrijsku zonu od 600 hektara za podizanje fabrika. Po površini namenjenoj proizvodnji može da nam parira jedino Zrenjanin – nabraja prednosti gradonačelnik Šapca.
Šapčani sa kojima smo razgovarali slažu se da čivijaši u razvoju treba da pomognu, a ne da podvale Valjevcima. Ističu da ima mnogo mogućnosti za saradnju, ali kada konkretno treba da ih nabroje, spisak počinje i završava se sa poljoprivredom. Tvrde da animoziteta nema. Jedino je važno da je Mačva nedavno pobedila Budućnost iz Valjeva sa tri prema jedan.
Marijana Avakumović
Anica Nikolić
objavljeno: 23.06.2010.
