Izvor: B92, 06.Avg.2016, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Rumunija postala država za primer
Kako pogoditi optimalnu stopu poreza i napraviti jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi?
Godine 1974. američki ekonimista Artur Lafer, u to doba profesor na Univerzitetu u Čikagu, bio je na večeri sa prijateljem Džudeom Vaninskim, jednim od urednika uglednog Volstrit žurnala.
Za večerom su se pridružili Donaldu Rumsfeldu i Dicku Cheneyu, koji su radili u administraciji Džeralda Forda, tadašnjeg američkog predsednika.
Tema o kojoj se te večeri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raspravljalo bil je takozvana Fordova VIP incijativa, koja je uključivala povećavanje poreza.
Veći porez, manji podsticaj za poreske obveznike
Prema verziji priče koju je ispričao Vaninski par godina kasnije u svom tekstu objavljenom u VSJ-u, Artur je u jednom trenutku zgrabio ubrus sa stola i na njega nacrtao ono što je Vaninski nazvao 'Laferova kriva.'
Jednostavnije, Laferova kriva prikazuje što se događa kad vlada znatno poveća stopu poreza. Teoretski, to završi stvaranjem manje prihoda nego pre povećavanja poreza.
Iako na prvu zvuči dosta nelogično, i nije. Nametanjem velikih poreza poreski obveznici osećaju manji podsticaj za zaradu jer ionako sve što zarade odlazi vladi. Mala preduzeća ne mogu se s tim da se nose i, ispadaju iz konkurencije. Protok kapitala postaje znatno manji i prema Lafferovoj krivoj poreski prihodi ne rastu nimalo, tako da je situacija pre povećanja poreza i nakon povećanja jednaka.
Optimalna stopa poreza
Međutim, negde između je tzv. 'optimalna' poreska stopa, ona koja maksimizira prihode Vlade, ali i zaposlenost, produktivnost i proizvodnju. Na grafikonu Laferove krive ta vrednost izgleda kao da je na pola, tj. na 50 odsto. No ona varira iz godinu u godinu, što znatno zavisi i od stope inflacije.
Art je danas poznat po tome što je kreirao ekonomsku politiku predsednika Regana, u kojoj su osnovne teze bile slobodna trgovina, manje propisa i niski propisi. Prema Lefer Centru, te politike su doprinele najvećem ekonomskom bumu u istoriji SAD. Više bogatstva je nastalo između 1982. i 2007, nego u prethodnih čak 200 godina.
Rumunija odlučila da preispita svoju poresku politiku
Te politike primenjuju se i u nekim drugim državama van SAD. Uzmimo u obzir i nedavni Bregzit. Britanci su delom želeli izaći iz Unije kako bi pobegli od različitih vrsta direktnih i indirektnih poreza, koji su im nametnuti iz Brisela.
Jedna od zemalja koja je usvojila ova tzv. Leferova pravila je Rumunija. Nakon godina jadnog, malog rasta, rumunska vlada je odlučila preispitati svoju poresku politiku. Krajem prošle godine, PDV je smanjen sa 24 na 20 odsto, smanjen je porez na dohodak po odbitku, a smanjeni su i odbici od poreza na dobit firmama.
Privredni bum; puno brže nego što su mislili
Promene su urodile plodom i to mnogo brže nego što se očekivalo. U prvom tromesečju, Rumunija je zabeležila porast od 4,3 u odnosu na proteklu godinu. Analitičari su očekivali rast od 3,9 odsto. Rumunija je stoga postala zemlja sa jednom od najbrže rastućih ekonomija među zemljama EU. Predviđanje Evropske komisije su da će rumunska ekonomija ukupno biti druga rastuća među 28 članica, odmah iza Irske.
Rumunija je zabeležila i još jedan veliki rast, možda i najbitniji. To je znatno smanjenje stope nezaposlenosti, u maju je pala na 6,6 odsto, dok je prosek zemalja evrozone 10,1 odsto. Stopa nezaposlenosti među mladima je veća 21 odsto što čak pomalo i zabrinjava. No, u poređenju sa drugim zemljama je znatno niža. U Italiji je ta stopa 36,8 odsto, u Španiji 43,9 odsto, a Grčkoj 47,4 odsto.
Evropska Silicijumska dolina
Rumunija i njena ekonomija stoga u svakom smislu rastu, a posebno se počeo razvijati informatičko-tehnološki sektor u Bukureštu, on beleži strahoviti porast zadnjih godina. IT je doprineo 6,1 odsto u BDP-u u prvom tromesečju ove godine. Do kraja godine očekuje se da će premašiti 10 odsto. U Rumuniji su, zahvaljujući razumnim cenama poslovanja, danas poslovnice nekih najboljih svetskih tehnoloških firmi, kao npr. Majkrosoft, IBM, Intel, Orakle, Adobe. Cene poslovanja su im znatno niže nego u Londonu. Iznajmljivanje je jeftinije za 84 odsto.
Rumunija je evropski odgovor na američku Silicijumsku dolinu. Rumunija je odgovor za sve one države i vlade koji ne znaju kako negativne stope pretvoriti u pozitivne. Kazneni porezi su oni koji ometaju rast, a reforma fiskalne politike po uzoru na Rumuniju garant procvata.
.jpg)
