Izvor: B92, 30.Nov.2013, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izbeći "zamku likvidnosti"?
Vašington -- Kriza je zauvek promenila pravila monetarne politike, a u najrazvijenijim zemljama sada je glavni problem kako izbeći "zamku likvidnosti", kažu u MMF-u.
Ilustrujući suštinu tog problem, glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Olivije Blanšar objašnjava da je to situacija kada kompanije i građani radije drže u svom posedu gotov novac ili drugi vrstu aktive koja se lako može prodati, a ne žele da investiraju usled pojačanih rizika.
Blanšar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je na jednom stručnom skupu, u organizaciji MMF-a, rekao da je došlo vreme kada treba platiti cenu po kojojn su SAD i druge zemlje iz grupe najrazvijenijih uspele da premoste najteže posledice krize.
Ekspert Fonda ističe da je najbolnija faza ekonomske i kreditne krize prevaziđena ogromnim "ulivanjima" sredstava centrobanka u problematične banke i druge finansijske organizacije, uz napomenu da je takva politika bila pravilna.
Prema raznim procenama međunarodnih ekonomista i podacima vodećih centrobanka, samo grupa sedam industrijski najrazvijenijih zapadnih zemalja (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Italija, Kanada i Velika Britanija), uložila je u prvoj godini krize više od 20 biliona (hiljada milijardi) dolara da bi sprečila bankrot najvećih korporacija i banaka.
"U vreme ekonomskih potresa, finansijske vlasti su bile prinuđene da preduzmu vanredne, mere. Ali, sada je postalo očigledno i da su efekti takve politike apsolutno nepredvidivi", kaže Blanšar.
Time su, prema njegovim rečima, oslabljene banke očišćene od loših aktiva i obavljena je njihova rekapitalizacija. Ali, sprovođenje takvih mera "provocira" pad tražnje kompanija i građana, i istovremeno izaziva smanjenje inflacije dok realne kamate rastu, što vodi daljem slabljenju potrošnje.
Neki ekonomisti zbog toga veruju da se problem "zamke likvidnosti" može rešiti u razvijenim zemljama i pomoću veće inflacije, pa se tako smatra da bi, na primer, u SAD bilo poželjeno da inflatorna stopa umesto oko jedan i po odsto na godišnjem nivou bude za približno procenat veća.
Blanšar, međutim, ne isključuje mogućnost uvođenja u SAD negativnih kamata na depozite, kao što je to predložio bivši kandidat za predsednika američke centralne banke, Lari Samers.
Ukoliko se to dogodi, biće kažnjeni posednici novca koji sredstva drže u bankama a ne investiraju taj kapital. Takva situacija u SAD bi, zbog pretećih deflatornih pritisaka, mogla potrajati dugo, uveren je Blanšar.
