Izvor: Politika, 01.Dec.2012, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izbeći bankrot države
Vlada je usvojila Fiskalnu strategiju za naredne tri godine kako bi izbegala slom javnih finansija i pokrenuo ekonomski razvoj
Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici Fiskalnu strategiju za 2013. i u naredne dve godine. Strategija predviđa da će dogodine vrednost svega stvorenog (BDP), posle ovogodišnjeg pada od 1,5, biti veća za dva odsto. U 2014. očekuje se rast BDP 3,5, a 2015. četiri odsto. Cilj fiskalne politike je smanjenje deficita u državnom i ostalim budžetima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naredne godine sa 6,1 na 3,6 odsto, a 2015. na svega jedan procenat BDP. Javni dug treba da se smanji sa 65,2 odsto BDP, na 58,4 odsto u 2015. godini.
Koliko je to realno ako se, gotovo po pravilu, u protekloj deceniji događalo sve suprotno od zapisanog u fiskalnim strategijama?
Fiskalni savet je već upozorio vladu, u najkraćem, da će, ako se nastavi po starom, doći do bankrota države, sa svim ekonomskim i socijalnim posledicama koje on nosi.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, slaže se da dosadašnje Fiskalne strategije nisu imale neki veliki uticaj na realnu politiku. Izražavale su neka nesporna načelna opredeljenja – da se smanji javna potrošnja, budžetski deficit, ali se ona nisu pretvarala u operativne mere.
– Baš zbog toga je Fiskalni savet u svojim ocenama ovog dokumenta zahtevao da se ta načelna opredeljenja pretvore u konkretne mere – kaže Arsić. – Da ne ostane samo na napisanom obećanju da će se, na primer, reformisati poreski sistem, nego da se jasno kaže šta će se i kada uraditi, što nadležne više obavezuje. Ako bi vlada dogodine potpisala aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, onda bi taj potpis još više obavezivao.
Jer, od zapisanog u Fiskalnoj strategiji u naredne tri godine možda bi još moglo da se odstupa, ali ne zadugo, ukazuje Arsić.
– Ne bismo možda odmah bankrotirali ako bi se od zapisanog malo i nakratko odstupilo, ali ako odstupanje bude znatnije i na duže staze, slede skupe neprijatnosti – upozorava naš sagovornik. – Bilo bi pametno da se sređivanje javnih finansija sprovede tako da se izbegne rizik od dužničke krize, ali i da se reformama javni sektor učini efikasnijim. Na primer, da se javne investicije povećaju, ali i da ta ulaganja javnog novca budu efikasnija, da obrazovanje i zdravstvo budu bolji, što je podstaklo rast privrede. Ne samo da se štedi, nego i da se bolje radi.
Ako bi nas, daleko bilo, zadesila ,,grčka tragedija”, takva dužnička kriza trajno bi onemogućila oporavak privrede, upozorava Arsić. A bez značajnijeg privrednog rasta ne može biti povećanja zaposlenosti.
– Nemogućnost da država isplaćuje prispele rate kredita dovela bi do još veće nezaposlenosti i pada zarada – kaže Arsić. – U tom slučaju domaći i strani investitori bi dodatno smanjili ulaganja. U takvim okolnostima i domaći kapital beži iz zemlje, što se uprava događa u Grčkoj.
Srbija je već visoko zadužena zemlja. Javni dug Srbije na kraju oktobra dostigao je 16,59 milijardi evra. Ministarstvo finansija je saopštilo da su direktne obaveze Srbije na kraju oktobra iznosile oko 14,2 milijarde evra. Od toga je unutrašnji dug bio je oko 6,16, a spoljni nešto više od osam milijardi evra.
Zbog toga Arsić smatra da Srbija treba da potpiše sa MMF bar aranžman o predostrožnosti, što bi više obavezalo vladu da dodatno ne poveća zaduženost zemlje od fiskalne strategije.
– Od fiskalne strategije vlada može da odustane – kaže Arsić. – Razlog može da bude nezadovoljstvo državnih službenika koji bi zahtevali povećanje plata ili nemogućnost da se ostvare neke uštede zbog protivljenja nekog od koalicionih partnera. Ali, sada nije vreme kada bismo mogli da dozvolimo sebi takav luksuz.
Na pitanje, da li, posle više od sto dana, veruje da će se ova vlada držati zapisanog u Fiskalnoj strategiji, Arsić odgovara:
– Ne baš sto odsto, ali možda više od pola. Pošteno govoreći, nije sve u vladinim rukama. Konsolidaciju javnih finansija može da uspori nastavak krize u Evropi, što bi onemogućilo oporavak i očekivani privredni rast. Ali, da imamo manji budžetski deficit i da je javni dug manji, bili bismo otporniji na nepoželjna događanja u svetu.
Ako je za utehu, veliki deo predloga Fiskalnog saveta ugrađen je u Predlog fiskalne strategije. Ministarstvo finansija i privrede je saopštilo da će se rigoroznom kontrolom rashodne strane budžeta obezbediti striktno poštovanje planiranih troškova za 2013. Na ovaj način, kažu u Dinkićevom ministarstvu, postići će se makroekonomska stabilnost, povećanje zaposlenosti i životnog standarda građana.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 01.12.2012.
