Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Mar.2016, 15:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako imati i ovce i novce?

Izuzetno teško stanje u svinjarstvu, velika ponuda, niske cene kao i prekomeran uvoz tovljenika, zasenio je prilike u ostalim granama stočarstva. I dok je ovčarstvo relativno isplativo, stočari koji tove junad posluju na ivici rentabilnosti. 

Poljoprivrednik u Ravnom Selu Milenko Ćosić seje ratarske useve na 40 svojih jutara i 80 u zakupu. Uz to gaji ovce rase "virtemberg". Na pitanje o isplativosti ovčarstva odgovara: "Imam jednog prijatelja koji je imao 300 ovaca, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je daleko više od mojih 80. Vremenom je rasprodao ovce i prešao na mlečno govedarstvo. Stalno mi ponavlja onu narodnu – dok sam imao ovce imao sam i novce".

"Jagnjad su jako tražena i cena je dosta dobra - 300 dinara po kilogramu. Takva je bila i lane. Uz sve to, ostvarujem i 2.000 dinara, pošto grla predajem ovlaštenim klaničarima. I da ne bude subvencija, ovčarstvo je isplativo", konstatuje Ćosić.

Ćosić savetuje početnike u ovčarstvu da kupuju samo ovce sa punim pedigreom i da nije dovoljno da životinje budu samo umatičene.

"Investicija u grla sa punim pedigreom se isplati za godinu dana. Ako uložite 150 evra u ovcu, za nju ćete dobiti 7.000 i kada se samo jednom ojagnji isplatili ste investiciju", kaže on.

Nažalost, Milenko Ćosić još čeka lanjske subvencije za biljnu proizvodnju, kao i za ovčarstvo, što ovom domaćinu zadaje glavobolju pred prolećnu setvu.

Nedaleko od Ćosića, na bezdanskom putu u Somboru, Žika Čuvardić tovi junad. Nije zadovoljan cenom koja je, prema njegovim rečima, na ivici rentabilnosti, a koju dodatno opeterećuju preskupa telad.

"Cena junadi nije baš dobra, dobijam od 1,9 do 2 evra po kilogramu. Ta cena je aktuelna poslednjih pet, šest godina, možda čak i više. Telad su skupa. Od 580 do 600 evra po komadu težine od 140 do 150 kilograma. Ono što je dobro, jeste što država subvencioniše ovu proizvodnju sa 10.000 dinara po grlu", kaže Čuvardić.

Činjenica je da smo izgubili tržišta na koja je SFRJ izvozila junetinu pre tri decenije. A izvozili smo najviše u Grčku, Italiju, Sloveniju, pa i zemlje Bliskog istoka. Glavni razlozi su mala proizvodnja i narušen kvalitet krajnjeg proizvoda.

43

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...