Izvor: N1 televizija, 16.Sep.2016, 18:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako država propisima otežava poslovanje

Prema najnovijem indeksu ekonomskih sloboda, koji objavljuje ugledni Frejzer Institut iz Kanade, Srbija se nalazi na 101. mestu od 159 država. On meri "nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije".

Iz analize ovog indeksa, koji se zasniva na podacima za 2014. godinu, proizilazi da je Srbija najgore ocenjena u oblastima poslovne regulacije, gde je na 120. mestu, pristupa zdravom novcu gde je na 107. poziciji, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i u oblasti pravnog sistema i vlasničkih prava, gde smo na 103. mestu od 159 zemalja. Nešto je bolja situacija po pitanju slobodne prekogranične trgovine, (60/159) kao i u petoj oblasti koju indeks meri - veličini javnog sektora ( 64/159).

O tome šta se promenilo u poslovnom okruženju u poslednjih godinu i po dana, kada je završena izrada indeksa ekonomskih sloboda, a šta su i dalje najveći nedostaci, za Infobiz je govorio Mihajlo Gajić iz nevladine organizacije Liberatarijanski klub, koja je od ove godine srpski partner Frejzer instituta.

Gajić kaže da zakonski propisi i podzakonski akti treba da budu što jednostavniji i da učine poslovanje privatnih preduzeća što jeftinijim. Ali, u Srbiji postoiji niz regulatornih aktivnosti i preprepreka koji poskupljuju poslovanje, počev od nerefromisane poreske uprave, načina naplaćivanje usluga u inostranstvu, potom problema sa Upravom carina, jer imaju pravo da sami određuju visinu carine na paketu koji ulaze u Sribju, iako na paketu stoji cena.

"Ipak, vladavina prava najveći je problem koji stvara atmosferu nepredvidivosti u poslovanju. Naime, sudovi nisu nezavisni, rade pod pritiscima, a naplata potraživanja, odnosno sprovođenje ugovora traje predugo u Srbiji. A ako vi niste sigurni da ćete moći da naplatitie račun od onoga kome isporućite robu, postvalja se pitanje da li ćete moći da poslujete i na koji način", kažeGajić.

Rad tužilaštva je takođe problem. Kako navodi Gajić, često brojni slučajevi korupcije i privrednog kriminlala ne dolaze do suda.

U Indeksu ekonomskih sloboda ne vide se pomaci nastali zahvaljujući Zakonu o radu, Zakonu o planiranju i izgradnji i Zakonu o upravnom postupku. Efekti tih zakona videće se u narednom izdanju indeksa ekonomskih sloboda, objašnjava Gajić.

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...