Izvor: B92, 17.Avg.2018, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Lično dobio obaveštenje, e-banking sa 8 na 15 RSD" VIDEO
Postoji sumnja da se banke dogovaraju o cenama svojih usluga, ali pitanje je da li je to kartelsko udruživanje ili poslovna politika.
To je zaključak gostiju Jutarnjeg programa TV Prva, Dušana Uzelca sa portala Kamatica i Dejana Gavrilovića iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva”.
"Lično sam dobio obaveštenje o poskupljenju nekih usluga i primetio sam da na primer provizija za e-benking poskupljuje od 8 do 15 dinara. Javlja se sumnja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su banke u nekom dogovoru zbog novog zakona, koji potrošače štiti, a koristi se prilika da se neke stvari reše pre samog zakona“, kaže Gavrilović.
Razlika je sada, rekli su sagovornici, što prvi put postoji reakcija Narodne banke Srbije.
"Pitanje je da li je sve to usmereno ka kartelskom udruženju ili je to samo usklađivanje poslovne politike. Ta provizija koja se tiče provere stanja na bankomatu je usputna stavka u odnosu na kamatne stope na primer“, kaže Uzelac.
Dodaju da je uvek potreba banaka da sebi nađu profit.
"Poslednjih godina primećeno je da prihod od kamata pada, a rastu prihodi od drugih usluga. NBS tek sada progovara o tome i tu je i nešto što je vezano za samu 'dina' karticu. Kao da je NBS uvređena time što se banke izvinjavaju zbog 'dina' kartica i sad se radi neka kontra“, kaže Gavrilović.
Oni su saglasni da dok god postoji sukob na toj relaciji, to je loše za potrošače.
"Očigledno je da nisu prezadovoljni načinom komunikacije. Nije tu NBS da definiše kako će banke da posluju na osnovu samo poslovne politike, već tržiša“, kaže Uzelac i dodaje da "svako od nas kada dobije informaciju da je nešto poskupelo bude nezadovoljan, ali malo ko okrene leđa banci“.
Na konsataciju da se građani žale da su, osim za građane, banke podigle cene i za usluge koje pružaju pravnim licima, kažu:
"Nama na primer, na održavanje računa mesečno ode od 2.000 do 2.500 dinara“, kaže Gavrilović.
"Ne znamo tehniku, ali ti sporazumi mogu da budu i neformalni, ili – ukoliko imamo slučaj da većina banka jednu uslugu naplaćuju po istoj ceni – jasno je“, poručuje Gavrlović.
"To je istražni proces kako se to dokazuje. Ako se na to sumnja, postoji metodologija kojom je lako to uvrditi. U ozbiljnim sistemima to se kontuirano i radi, i uvek je jurnjava mačke i miša, oni koji regulišu industriju i industrija koja traži drugi put.“
"Postoji potreba i navika, i ljudi sve više koriste kartice na primer... Mogu da kažem da je dobro sve dok postoji mogućnost izbora“, kaže Gavrilović.
"Nije cilj da mi ugasimo banke, ne bismo to ni uspeli. Prodaju nama banke komfor života, ali treba da znamo koliko taj komfor i košta, a ne da se iznenađujemo nekim cenama“, kaže Uzelac.
Prema njegovim rečima, "Cilj je kvalitetan odnos između firme i klijenta i kada to postoji, niko neće biti ljut. Nažalost, naša kupovna moć je takva da reagujemo i na 10-15 dinara“.
"Još uvek nismo dovoljno finansijski pismeni, ali i to se menja. Nije poenata samo broj banaka već tržišni udeo“, kaže Gavrilović, koji je i pozvao Komisiju za zaštitu od konkurencije da reaguje u ovakvim sutuacijama.
.jpg)
