Izvor: Politika, 24.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do 10 milijardi evra investicija
Odlazeća vlada predlaže model tri trećine: jedna iz domaćih izvora preduzeća i države, druga iz stranih ulaganja i treća – iz novih kredita
Novoj vladi, ma koje koalicije bila, odlazeća – mešovita ostavlja krupan zadatak: da do 2012. Srbiji obezbeđuje deset milijardi evra investicija godišnje. I to po modelu tri trećine: jednu domaću – iz profita privrede, državne kase i kućnih budžeta, drugu iz stranih direktnih i portfolio ulaganja i treću iz kredita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međunarodnih finansijskih institucija i zaduživanjem na tržištu kapitala, kako bi se u naredne tri godine investicije u ono što se sada zove fiksni kapital, a po starom ekonomskom rečniku osnovna sredstva podigle na 25 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Po ovom scenariju za tri godine Srbija bi usisala ukupno 18,6, odnosno godišnje 6,2 milijardi evra stranog kapitala – nešto više kroz direktne i portfolio investicije i nešto manje od tri milijarde evra u kreditima.
Svoj doprinos povećanju ukupnih investicija dala bi i država. Iz njenih izvora bi se investiralo od dve do 2,5 milijarde evra, od čega polovina u izgradnju Koridora 10 i mreže autoputeva i modernizaciju železnice.
Investicije su uslov nad uslovima da bi do 2012, svojevremeno markirane kao godine ulaska u evropsku kuću, Srbija zaista povećala svoj bruto domaći proizvod po stanovniku sa sadašnjih 3.971 na 6.322 evra, pošto bi on rastao u proseku 6,8 odsto godišnje, nezaposlenost smanjila sa 18,6 na 15,7 odsto, inflaciju sa prošlogodišnjih 10,1 na četiri odsto na kraju 2011, spoljnotrgovinski deficit oborila sa 21,5 na 15,3, a javnu potrošnju sa 43,8 na 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. Povećavajući životni standard i smanjujući regionalne razlike – stvarajući osnovu da do 2015. najnerazvijeniji okruzi budu četiri a ne sedam puta, kao sada, siromašniji od najbogatijih.
Bar tako je zabeleženo u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009, sa projekcijama za naredne dve godine, koju je vlada ma koliko raspolućena i tehnička bila usvojila ovog meseca, poštujući budžetski kalendar.
A u dokumentu za koji su glasali i ministri „evropejci”, ali i ministri „narodnjaci” a koju je po verziji sa sajta Ministarstva finansija potpisao premijer, u Srbiji dileme, kad je o putanji njene ekonomije reč, nema.
Jer u dokumentu je zabeleženo i to da je preduslov da se sve pobrojano ostvari – „ubrzanje evropskih integracija i strukturnih reformi”, a u delu o smernicama spoljnoekonomske politike i rečenica: „nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU, u skladu sa tim Sporazumom”. I još se i dodaje da će „u periodu do 2011. godine vlada posvetiti pažnju i sprovođenju prioriteta iz Evropskog partnerstva čija će implementacija biti predstavljena Nacionalnim programom za pristupanje Evropskoj uniji, a koji će biti usvojen u prvoj polovini 2008. godine”
Ostave li se po strani politička dilema – da li to i narodnjački blok u međuvremenu pristaje na sporazum sa Evropom ili samo računa na mogućnost da, ako formira vladu, s jeseni, kad budžet bude predlagan, revidira i tekst Memoranduma, ili glasanje baš i nije prošlo jednoglasno kako se tvrdilo, činjenica je da su, ma koje orijentacije bili, sadašnji ministri svesni da je su investicije ključ za mnoge probleme još ranjive srpske ekonomije. Činjenica je i da je Srbija svoj ovogodišnji investicioni bilans, najblaže rečeno, nepopravljivo okrnjila baveći se, sem objektivnim državnim – kosovskim problemom, i raznim predizbornim i postizbornim kombinatorikama. Za nauk u godinama u kojima treba obezbediti nešto manje od 20 milijardi evra stranog kapitala jesu i pokazatelji o mršavom privatizacionom prihodu i prometu na Beogradskoj berzi, koji je u prva četiri meseca pao za 60 odsto u odnosu na isti period lane, uz pad oba indeksa i pad tržišne kapitalizacije.
Strane investicije su nesporno preduslov za rast izvoza i smanjenje jaza u razmeni sa svetom, jednim od gorućim problema srpske ekonomije.
– Rezultati do sada sprovedenih reformi i planiranih reformi, kao i povećanje investicija, trebalo bi da dovedu do rasta izvoza, jer se samo na taj način mogu ostvariti visoke stope privrednog rasta i stvoriti osnova za dalje povećanje ulaganja i uspešno servisiranje spoljnog duga korporativnog sektora, smatraju kreatori Memoranduma.
Ekonomska struka za sada ne poriče potrebu Srbije za projektovanim iznosom stranih ulaganja, ali oni ekonomisti koji strahuju od srpske dužničke krize već su se oglasili dovodeći u pitanje nameru države da se u naredne tri godine, godišnje zadužuje u inostranstvu po milijardu evra, radi finansiranja velikih infrastrukturnih projekata, kao što su autoput i železnica na Koridoru 10, energetika, vodoprivreda. Uprkos uveravanjima iz dokumenta da je sadašnji nivo državnog javnog duga nizak (ispod 30 odsto BDP) i da planirano zaduživanje ne bi dugoročno ugrozilo zdravlje javnih finansija.
– Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2009-2011. godine biti povećan za 8,4 milijardi evra: privatni (dug preduzeća i banaka ) za 5,4 milijarde a javni za tri milijarde evra. Ukupan spoljni dug Srbije bi u narednom periodu trebalo da zadrži relativno stabilno učešće u BDP od oko 61 odsto, a uprkos novom zaduživanju ukupni javni dug Srbije će sporije rasti od rasta BDP pa je njegovo učešće u BDP krajem 2011. godine procenjeno na oko 25 odsto, objašnjeno je u Memorandumu.
Nesporno je u svakom slučaju opredeljenje: da se u narednom srednjoročnom periodu rast privrede Srbije bazira prvenstveno na rastu investicija u fiksni kapital i rastu izvoza, a da rast lične i državne potrošnje bude usporeniji. Između ostalog i kroz strogu kontrolu mase zarada u javnom sektoru, koji zapošljava svakog četvrtog zaposlenog u Srbiji, uključujući i republička i lokalna javna preduzeća.
Već viđeno ili bolje reći, napisano. Ostaje da to neka nova vlada konačno i sprovede.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 25/05/2008]
.jpg)
