Izvor: B92, 26.Nov.2011, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da se lakše suočimo sa krizom?
Beograd -- Crne ekonomske prognoze za sledeću godinu sustižu jedna drugu. Uporedo, množe se i pitanja: kako ćemo živeti, šta će poskupeti, gde štedeti, kome verovati...
Press je uz pomoć najpoznatijih ekonomskih analitičara pokušao da odgovori na nekoliko najvećih dilema.
1. Da li će evro propasti?
Mišljenja stručnjaka, domaćih i stranih, po ovom pitanju se razlikuju. Tako ekonomista Ljubomir Madžar ne veruje u prognozu švajcarskih banaka da će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evru „odzvoniti" već polovinom januara. On smatra da je evropska valuta dovoljno jaka da preživi krizni period.
2. Šta će biti sa dinarom?
Slom evra svakako bi uticao i na domaću valutu. Ipak, većina ekonomista procenjuje da bi na mesto evra uskočila nemačka marka, koja je tradicionalno bila omiljena na ovim prostorima. Ako sve ostane po starom, analitičari uglavnom procenjuju da bi vrednost evra sledeće godine u odnosu na dinar mogla da poraste između pet i 15 odsto, što znači kurs od 107 do 117 dinara za evro.
"Šta god se pričalo, verujem da će evro opstati i da se njegova vrednost neće mnogo menjati. Ovaj momenat je najgori, treba samo sačekati da prođu trenutne turbulencije", kaže Madžar.
S druge strane, Mlađen Kovačević misli da su veliki izgledi da evro propadne.
"Sve zavisi od dogovora Nemačke i Francuske. Ako one reše da brane evropsku valutu onda će se stanje smiriti, međutim, ukoliko ove dve države procene da im opstanak evra nije od strateškog interesa, tako će i biti".
Zvanično, sve se čini da evro opstane ovakav kakav jeste, dok su nezvanično na stolu razne opcije, a jedna od njih je i povratak na nacionalne valute.
3. Hoće li država imati novca za plate i penzije?
Predlog budžeta za 2012. trebalo bi uskoro da se nađe na dnevnom redu Vlade.
Najveći problem biće finansiranje deficita, jer Srbija mora da se osloni na zaduživanje, a pitanje je koliko će investitori biti zainteresovani za naše državne hartije od vrednosti, kada se zna da ni Nemačka nije uspela da proda celu emisiju svojih obveznica, prvi put u novijoj istoriji. Na to je upozorio i guverner Dejan Šoškić.
4. Da li će zbog krize pasti plate?
U najboljem slučaju plate će realno ostati na istom nivou. Moguće je nominalno povećanje od nekoliko procenata, međutim, sigurno nedovoljno da isprati stopu inflacije. Ekonomista Milan Kovačević kaže da realni sektor čeka izuzetno teška godina.
"U privatnom sektoru plate sigurno neće rasti, a vrlo je moguće da će padati. Privreda već zapomaže i bukvalno im gori pod nogama. Ništa bolja situacija neće biti ni u javnom sektoru, jer ukoliko bi država i pokušala da im poveća plate, došlo bi do velike pobune privatnog sektora", ističe Kovačević.
5. Hoće li poskupeti krediti?
Bankari su nam već poručili da su male šanse da kamate padnu. NBS je doduše smanjila referentnu kamatnu, ali to nažalost neće imati uticaja na kamatne stope. Velika je poteškoća što su u problemima i matice banaka koje posluju u Srbiji, pa ovdašnje komercijalne banke neće moći da se oslone na njih, čak i ako ne bude povlačenja deviza iz Srbije.
6. Da li će biti novih otpuštanja?
Udar krize prvo će se osetiti u tom segmentu. Kako procenjuju stručnjaci, najsigurniji će biti zaposleni u javnom sektoru, posebno zato što je 2012. izborna godina. U realnom sektoru, međutim, poslodavci će pokušavati da maksimalno racionalizuju poslovanje, a jedan od prvih koraka je smanjenje broja ljudi. "Proizvodnja u Srbiji sve više malaksava, što će se i u 2012. nastaviti. Pritisak na privredu već je prevelik, a u narednom periodu će se još više pojačavati. Zato će biti i gašenja preduzeća i smanjivanja broja radnika", ističe Ljubomir Madžar.
"Poskupljenje kredita nas svakako očekuje. Mi smo i inače u Srbiji ostavljeni na milost i nemilost stranim bankama, koje će, pogotovo u narednom periodu, braniti isključivo svoje interese. Veliki teret prelomiće se preko leđa građana i privrednika, bojim se da mnogi neće moći da otplaćuju kredite", ističe Zoran Popov.
7. Kako će se kretati inflacija, šta će sve poskupeti?
Poskupljenja su za sada zauzdana, a pad cene poljoprivrednih proizvoda uticao je da stopa inflacije bude prihvatljiva. Problem je, međutim, što su jaki spoljni uticaji na cene mnogih proizvoda, pre svega uvozne robe i energenata, a „spolja" nam ne dolaze dobre vesti.
9. U kojoj valuti je najbolje štedeti?
Dok jedni ekonomski stručnjaci smatraju da će se evro posle trenutnih turbulencija stabilizovati i poručuju da je i dalje dobro štedeti upravo u toj valuti, drugi ipak preporučuju švajcarski franak, dolar, pa čak i norvešku krunu. "Švajcarac" je posle drastičnog rasta u jednom periodu pao na vrednost od 80-85 dinara, a zbog potresa u evrozoni poslednjih nedelja naglo skače vrednost dolara. U svakom slučaju, za male štediše je gotovo svejedno koju će valutu izabrati, dok veliki ipak moraju da se zamisle pre nego što odaberu.
Većina analitičara ne veruje da će inflacija ostati u predviđenim, pa čak ni jednocifrenim okvirima.
"Inflacija će zavisiti od spoljnih udara, ali i od politike koja se bude vodila. Sve je jako neizvesno, pogotovo ako se ima u vidu da država gotovo da i ne upravlja javnom potrošnjom koja će se i dalje povećavati. Jedino one cene koje su pod kontrolom države biće stabilne bar do izbora", kaže ekonomista Ljubomir Madžar.
8. Da li je siguran novac u bankama?
U moru loših vesti, evo i jedne pozitivne. Svi se saglasni u jednom: svako ko ima depozit u banci može da računa da neće ostati bez svog novca. Ekonomista Goran Nikolić naglašava da po tom pitanju nema nikakve dileme:
"Evropska centralna banka uvela je nove mere, kojima je bankama dala više mogućnosti da dođu do novca, tako da se za njih ne brinem. Čak i u slučaju da svi klijenti pohrle u banke kako bi podigli svoj novac, banke će im ga isplatiti, a oni će ga nakon nekog vremena opet vratiti u banke, jer nemaju gde drugde da ga drže", navodi Nikolić.
10. Da li su zlato ili srebro sigurniji izbor od novca?
Plemeniti metali, a pogotovo zlato, najsigurniji su vidštednje u kriznim vremenima, objašnjava ugledni međunarodni stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom utrgovanju sirovinama i potpredsednik Sakso banke Ole Hansen.
"Verujem da će u 2012. godini vrednost zlata doživeti novi maksimum", kaže on.
Iz Srbije, zlatom se trenutno može trgovati samo preko investicionog fonda Ilirika, a minimalni ulog je 1.010 dinara, koliko košta jedna investiciona jedinica.
