Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jun.2011, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako da "progledaju" poljoprivredna preduzeća?

BEOGRAD -

Prema podacima Agencije za privatizaciju, putem tendera i aukcije do sada je prodato 153 poljoprivrednih preduzeća, dobara i kombinata i prihodovano oko 280 miliona evra.

Od tog broja za 38 poljoprivrednih preduzeća raskinut je ugovor o privatizaciji.

Ilustrativan je primer Vojvodina, gde je samo u 2010. raskinuto sedam takvih ugovora i još četiri u firmama koje se bave neposrednom preradom, mlinovima ili vinarijama.

Privatizacija poljoprivrednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << preduzeća i dobara nije išla željenim tokom, ukazuju pojedini stručnjaci, pre svega zbog zakonskih nedorečenosti propisa u pogledu statusa zemljišta sa kojim su ta dobra raspolagala.

Tako se, Agencija za privatizaciju u više navrata suočavala sa problemom da privatizuje preduzeća koja raspolažu sa zemljištem i u društvenoj i u državnoj svojini čiji status reguliše više zakonskih akata.

Nastavak proizvodnje ili samo laka zarada

Danas, kada se proces privatizacije posmatra sa određene vremenske distance, ne može, a da se ne zaključi, a to potvrđuju i pojedini stručnjaci, da bi stanje u agraru bilo mnogo bolje da se vodilo računa ko kupuje ta preduzeća i da li ima nameru da nastavi proizvodnju ili da samo olako zaradi.

Privatizacija je, generalno, bez većih zastoja išla kod onih firmi gde je zemljište bilo u društvenoj svojini, i tu Agencija nije imala većih problema da to proda.

Međutim, u većini ostalih slučajeva gde je deo zemljišta bio u državnoj, a deo u društvenoj svojini, bilo je teškoća, pre svega oko razgraničenja tog zemljišta, a zatim i organizovanja proizvodnje, jer su praktično na taj način razbijene dotadašnje organizacione, tehnološke i infrastrukturne celine.

Vlasništvo nad zemljištem

Pravno-imovinski odnosi nad zemljištem, će tek biti pred pravim izazovom kada bude donet Zakon o restituciji gde će možda postojati opcija vraćanja bivšim vlasnicima u naturi oduzetog poljoprivrednog zemljišta .

Da pravi problem može da nastane kada više normativnih akata uređuje istu oblast ukazuje primer zakonskog uređenja statusa stranaca prilikom kupovine zemljišta u Srbiji.

Tako, Zakon o privatizaciji određuje predmet privatizacije kao društveni, odnosno državni kapital u preduzećima i drugim pravnim licima, ukoliko posebnim propisima nije drugačije određeno.

Sa druge strane, Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko ili pravno lice, te se predviđa da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prenosi na upravljanje nadležnom ministarstvu do donošenja odluke o davanju zemljišta u zakup.

Dodatnom zamešateljstvu, doprinele su odredbe Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, koje predviđaju da ono poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini, koje je pravno lice steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta, jeste u državnoj svojini.

U tom zakonu piše i da poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koji je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla, kao sredstvo za proizvodnju, čini društveni kapital tog preduzeća.

U praksi to se odslikalo tako da su potencijalni kupci dovođeni u zabunu zbog postojanja više propisa, bilo je malo pravih investicija i proizvodnje, a onaj ko je kupio poljoprivredno preduzeće sa zemljištem u državnoj svojini morao je da se obraća lokalnoj samoupravi sa zahtevom za rentiranjem tog zemljišta.

Primer pravog rašomona oko statusa zemljišta bio je svojevremeno Poljoprivredno-industrijski kombinat (PIK) Zemun, gde je na kraju morala da bude imenovana privremena uprava, zbog spora zaposlenih i Agencije, da bi kasnije bile ustanovljene i brojne zloupotrebe, upravo vezane za menjanje statusa tog zemljišta, van postojećih propisa.

Položaj poljoprivrednih zadruga

Spisku ovih problema treba dodati i položaj poljoprivrednih zadruga, od kojih je većina, zbog toga što nije kompletirana zakonska regulativa, otišla u stečaj.

U slučaju da poljoprivedna zadruga raspolaže sa državnim zemljištem u zakupu, stečajni kupac nije nasleđivao direktno ovaj zakup, već je morao da se obraća lokalnoj samoupravi sa tim zahtevom.

Pokušaji da se isprave propusti iz prošlosti, danas se pojavljuju tako što pojedini poljoprivredni kombinati postaju javna preduzeća, poput PK Beograd.

Grad Beograd preuzeo je upravu nad PKB i planirano je spajanje sa još nekoliko kombinata u glavnom gradu Srbije.

Cilj ovoga je, pre svega, da bude obezbeđeno uredno snabdevanje beogradskog tržišta osnovnim poljoprivrednim proizvodima i životnim namirnicama, ali i da značajan deo poljoprivrednog zemljišta bude zaštićen od moguće prenamene za građevinske potrebe i po tom osnovu ostvari enormna i brza zarada zainteresovanih kupaca.

Da li će Beograd uspeti u toj nameri, ostaje da se vidi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...