Izvor: Politika, 10.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da opštinska imovina pravi pare
Za deset godina, lokalne samouprave izgubile 1,3 milijarde evra zato što nisu mogle da raspolažu objektima na svojoj teritoriji
Da bi lokalna samouprava ustupila, recimo, prostorije udruženju invalida, potrebna joj je saglasnost Republičke direkcije za imovinu, koju čekamo dve do tri godine. Isti je postupak kada mesna zajednica hoće da izda lokal privatniku koji bi da otvori prodavnicu u selu. Bez odobrenja Direkcije on ne može da se useli, a da kojim slučajem mesna zajednica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samoinicijativno sklopi ugovor i počne da mu naplaćuje kiriju, to se tretira kao krivično delo. Za sve to vreme meštani nemaju gde da se snabdevaju. Ovako su opštine i gradovi u Srbiji živeli u poslednjih petnaest godina od kada je podržavljena celokupna imovina, kaže Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i Stalne konferencije gradova i opština.
Usvajanjem zakona o javnoj svojini, odnosno sticanjem vlasništva na nepokretnostima, lokalne samouprave će prema njegovim rečima imati odrešene ruke pri odlučivanju. Na njima je da izaberu da li će, na primer, neku zgradu prodati, iznajmiti ili založiti kao hipoteku. Moći će, takođe, da finansiraju razne projekte bez opterećivanja sopstvenog budžeta, uzimajući kredite, emitujući municipalne obveznice i ulazeći u partnerstva sa privatnim sektorom. Ovim zakonom je uvedena i mogućenost zajedničkih ulaganja različitih nivoa vlasti uz raspodelu prihoda saglasno visini ulaganja.
Zbog neefikasnosti i nemogućnosti slobodnog rasplaganja imovinom opštine i gradovi prema računici Centra za visoke ekonomske studije pri Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za deset godina su izgubile je 1,3 milijarde evra ili 103 miliona evra godišnje.
Da je visok stepen centralizacije bio nepremostiva prepreka opštinama u sprovođenju i najjednostavnijih odluka slaže se i Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
– Novim zakonom o javnoj svojini država konačno stvara jednake uslove za sve. Moći će tačno da se vidi ko je više, a ko manje sposoban u vođenju opština i gradova. Posle mnogo godina ovaj zakon daje mogućnost da se raspolaže i upravlja imovinom na lokalnom nivou, pa bi tako opštine i gradovi trebalo da postanu dobri i pouzdani partneri privredi i investitorima. Potencijalnim ulagačima će pružit veću pravnu sigurnost – navodi Jovanovićeva.
Ona podseća da su lokalne samouprave izgubile stotine miliona evra investicija zbog državne svojine na sredstvima koja koriste i zbog toga što su za svaki korak morale da pitaju državne institucije.
– Ovo pitanje se odnosi na imovinu na području opštine, ali često i na ključne nadležnosti za održavanje i unapređenje lokalne infrastrukture, što umnogome usporava i poskupljuje sistem funkcionisanja javne uprave – dodaje Jovanovićeva.
Saša Paunović ističe da je dobro što je prenos javne svojine na druge oblike vlasti moguć samo uz saglasnost osnivača. Mnoge lokalne samouprave su, kako objašnjava, javnim komunalnim preduzećima dozvoljavale da se upišu kao korisnici parkova, zelenih površina ili zemljišta. Zato je dobro što prenos ne ide direktno sa države, kaže on, jer bi komunalna preduzeća sticala svojinu nad parkovima, a oni pripadaju gradu i njegovim građanima.
Ovaj zakon je ujedno i snažna poluga u restrukturiranju javnog sektora. Zato što će javna preduzeća morati da objasne svom osnivaču koju imovinu i za šta koristie, a ne da se upišu po automatizmu na sve što trenutno koriste. Time će se osloboditi imovine koja će moći da se koristi u druge svrhe. Javno preduzeće će slobodno moći da raspolažu građevinskim zemljištem, ukoliko mu je ono uneto u kapital. Ali da bi ga otuđili ili dali u zakup moraju imati sagllasnost osnivača.
Rokovi za uknjižbu vlasništva su pomereni sa prvobitnih godinu dana na tri godina, posle kojeg se upisuje repiblika. S tim što pokrajina, lokalna samouptava ili javno preduzeće imaju nakon toga doadtni rok od sedam godina uknjiže. Ako se ni tada ne upišu kao vlasnici nepokretnosti koju su koristili Republika postaje definitivni i trajni vlasnik.
M. Avakumović
objavljeno: 11.09.2011
