Izvor: B92, 02.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da Srbija postane marka
Beograd -- U Beogradu je u ponedeljak otvoren međunarodni skup "Galup internešenela".
"Galup" je vodeći svetski lanac kompanija za istraživanje tržišta, koji ove godine treba da osnuje fondaciju koja će pružati podršku stanovništvu u komunikaciji s političkim i ekonomskim liderima.
Iakao se istraživanja javnog mnjenja najčešće vezuju za izbore i rejtinge političara i stranaka, u agenciji "Medijum Galup Internešenel" ističu da ekonomska istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čine 95 odsto njihovih poslova. Veličina i promene na tržištima, prodaja i vernost potrošača proizvodu kompanije i efekti marketinga, osnovna su pitanja kojima se bave agencije za istraživanja javnog mnjanja, kažu u "Galupu".
Predsednik "Galup Internešenel Asocijacije" Toni Koling kaže da je zadovoljan jer se u Srbiji sprovode društvena i ekonomska istraživanja na nivou te kompanije: "Ono što najviše radimo jeste da govorimo kompanijama ili vladama šta njihovi konkurenti rade. Oni znaju kakva je njihova prodaja, ali žele da znaju da li prodaja i proizvodnja u konkurentskim kompanijama opada, stagnira, ili raste."
Kauling navodi da kada, na primer, neka farmaceutska kompanija želi da na tržište plasira novi lek, pre nego što započne masovnu proizvodnju, napravi analizu prodaje u nekoliko zemalja širom sveta. "Mi onda pratimo koliko lekara prepisuje taj lek i koliko ga ponovo koristi. Idemo i kod pacijenata da bi videli kakva su njihova iskustva i to sve prenosimo kompaniji - da li lekari i pacijenti misle da je lek uspešan i koliko se koristi u odnosu na konkurentske lekove", kaže on.
Istraživanja javnog mnjenja važna su i za Vladu Srbije, kaže ministar privrede Predrag Bubalo, koji je otvorio 58. Međunarodnu konferenciju "Galup Internešenel Asocijacije". "Redovno dobijamo podatke. Pre svega, dobija ih predsednik Vlade i on se u svom delovanju dosta oslanja na podatke dobijene od 'Galupa'. Ja ne mogu reći da sam do sada imao prilike da kažem da ove stvari puno utiču na poteze koje radi Ministarstvo za privredu", kaže Bubalo.
On ocenjuje da Srbija "mora postati brend" na svetskom tržištu za privlačenje stranih direktnih investicija. Njihov dolazak direktno je vezan za napredak reformi u Srbiji i zato je za korak ka tržišnoj ekonomiji neophodno podržati privredni razvoj zasnovan na povećanju izvoza, rekao je Bubalo: "Konkurentnost nacionalne privrede Srbije ne može se graditi samo na suncu, plodnom tlu, jeftinoj radnoj snazi i podršci Vlade. Osnova za jačanje konkurentnosti, shvaćene kao izgradnja najboljih preduzeća, koja prave najbolje proizvode i prodaju ih najzahtevnijim potrošačim, pre svega je u poznavanju potreba savremenog tržišta, odnosno kupca, a tu je od neprocenjive važnosti njihova kvalitetna analiza."
Šta kaže jedno " Galupovo" istraživanje
Broj pesimista u pogledu finansijske situacije u narednoj godini u Srbiji duplo je veći u odnosu na optimiste, pokazuje istraživanje agencije "Medijum Galup". Direktor beogradske kancelarije agencije Srbobran Branković kaže da je 40 odsto anketiranih trenutno materijalno stanje ocenjuje kao loše, dok devet odsto ispitanika kaže da je dobro.
Mesečne prihode manje od 100 evra po članu domaćinstva, prema rezultatima istraživanja, ima oko 50 odsto građana Srbije, a manje od 10 odsto ispitanih ima više od 220 evra. Istraživanje pokazuje da 53 odsto ispitanika finansijsku situaciju u Srbiji ocenjuje kao goru nego u istom periodu prošle godine, dok duplo više građana smatra da će njihova finansijska situacija za godinu dana biti još lošija, u odnosu na one koji očekuju poboljšanje.
"Indeksi su u izvesnom smislu poražavajući. Pokazuje se da je vrlo visok stepen socijalnog nezadovoljstva i da je vrlo visok stepen socijalnog radikalizma, gde ljudi očekuju i priželjkuju pomoć države za rešavanje njihovih socijalnih problema", kaže Branković.
Iako je nezadovoljstvo veliko, spremnost građana da učestvuju u protestima kako bi uticali na promene u zemlji, manja je nego u 2003, navodi Branković: "Ja to tumačim činjenicom da je stepen antagonizujućeg političkog diskursa sada mnogo niži nego što je bio recimo 2003. Setimo se koliko je teških reči tada padalo, kakve su optužbe bile i sa jedne i sa druge strane. Sada ima političkih sukoba i teških reči ali kud i kamo manje. To je jedan razlog. Drugi razlog je što, verovatno, ljudi shvataju da vaninstitucionalnim aktivnostima ne bi mogli mnogo toga da reše."
Branković navodi i da je u proteklom periodu poraslo poverenje u međunarodnu zajednicu i institucije i svest o potrebi regionalne saradnje, a da je među građanima Srbije opala etnička distanca.
