Izvor: B92, 23.Nov.2013, 09:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako će PDV uticati na inflaciju?

Beograd -- Jednokratni efekat povećanja niže stope PDV-a na inflaciju iznosio bi 0,7 procentnih poena.

Taj iznos bi bio pod pretpostavkom da cene proizvoda i usluga na koje je povećan PDV porastu za pun iznos povećanja poreza, procenila je Narodna banka Srbije.

Međutim, prilikom izrade projekcije inflacije NBS je pretpostavila da će jedan deo povećanja PDV-a biti apsorbovan smanjenjem trgovačkih marži, izuzev u slučaju regulisanih cena, gde je pretpostavljeni prenos >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 100%, navedeno je u novembarskom Izveštaju o inflaciji.

Prenos povećanja PDV-a na cene iznosiće 60 odsto kod hrane, prema dosadašnjem iskustvu, odnosno 80 odsto kod informatičke opreme i hotelskih usluga.

Pod tim pretpostavkama, jednokratni efekat te mere na inflaciju iznosio bi 0,5 procentnih poena. Indirektni efekti povećanja PDV-a na cene biće mali, odnosno ograničeni mogućnošću proizvođača da povećaju cene u uslovima niske domaće tražnje, ocenila je centralna banka.

Uticaj novih mera ekonomske politike na bruto domaći proizvod (BDP) odraziće se u kratkom roku na smanjenje potrošnje domaćinstava i države. Prema proceni NBS, negativan doprinos potrošnje domaćinstava BDP-u sledeće godine iznosiće 0,9 procentnih poena, a potrošnje države oko 0,1 procentnih poena.

Najavljene mere trebalo bi da doprinesu da sledeće godine ne dođe do povećanja deficita tekućeg računa platnog bilansa. Naime, iako će troškovi kamata biti veći, sprovođenje fiskalne konsolidacije trebalo bi za rezultat da ima manji uvoz potrošnih dobara i repromaterijala, čime bi se kompenzovalo povećanje troškova kamata.

Iako se čini da u kratkom roku prevladavaju negativni efekti novih mera ekonomske politike, one su neophodne radi održanja fiskalne stabilnosti, odnosno kao uslov za makroekonomsku stabilizaciju, navela je NBS.

Značaj njihovog sprovođenja posebno se ne može prenaglasiti u uslovima povećane neizvesnosti koja dolazi iz eksternog okruženja, kada i najmanja sumnja u održivost javnih finansija može znatno povećati averziju investitora prema ulaganju u određenu zemlju u razvoju.

Pored toga, u dužem roku, sprovođenje tih mera rezultiraće poboljšanjem investicione klime, a time i većim ekonomskim rastom, ocenila je centralna banka.

NBS je podsetila da je vlada u oktobru predstavila nove mere ekonomske politike kojima bi trebalo da se obezbedi održivost javnih finansija i koje obuhvataju smanjenje broja zaposlenih, uvođenje"solidarnog poreza" na neto primanja u javnom sektoru, povećanje posebne stope PDV-a sa osam na 10 odsto za egzistencijalne proizvode, odnosno 20 odsto za informatičku opremu i hotelske usluge.

Mere obuhvataju restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija tim preduzećima, uštede u domenu kupovine robe i usluga, refinansiranje ranije uzetih skupljih kredita i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Prema proceni NBS, realizacija tih mera imala bi za efekat budžetski deficit koji je za oko 1,5 odsto BDP-a manji od deficita koji bi bio ostvaren bez tih mera.

Nastavak na B92...