Izvor: Politika, 12.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako biti na vrhu, kad su svi na dnu
Treba li Srbiji pomoć Pitera Šiana, eksperta iz Australije, koji podučava biznismene kako da pronađu poslovna rešenja u situaciji kada drugi to ne mogu
Moguće je biti na vrhu u situaciji kada su svi na dnu. Umesto kukanja i očajavanja, potrebno je samo iskoristiti mogućnosti koje su oko nas, kaže na početku razgovora Piter Šian, ekonomski ekspert iz Australije, koji je poslednjih deset godina proveo podučavajući biznismene i mlade ljude kako da pronađu poslovna rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u situaciji kada to drugi ne mogu. Samo neki od njegovih klijenata bile su kompanije poput „Golden i Saks”, „Gugl”, „Hilton hoteli”, „Harli Dejvidson”, „Cisko”.
Kao direktor Centra za razvoj veština u Australiji, održao je na stotine predavanja i obuka širom sveta. Sticajem okolnosti, radio je sa nekoliko Srba i to je, kako kaže, bio jedini motiv, da sedne u avion i prvi put se obreo u Beogradu da bi srpskoj omladini ponudio svoje treninge. Sa predstavnicima nekoliko nadležnih ministarstava razgovarao je o mogućnosti primene njegovog programa u školama, prvenstveno među decom srednjoškolskog uzrasta.
– Naučio bih ih kako da po završetku školovanja pronađu zaposlenje, kako da zarade novac, kako da donose pametne poslovne odluke. Takođe, pomogao bih im da promene uvreženi način razmišljanja, da u toj promeni prvenstveno pođu od sebe, a ne da čekaju pomoć od države. Jednostavno, kako da mogućnost preokrenu u profit – objašnjavao je Piter kakve planove ima u Srbiji.
Kaže da je još rano da govori o tome na kakvu je reakciju njegov predlog naišao kod ovdašnjih državnih zvaničnika, jer je, prilikom svoje prve posete, tek predstavio svoju ideju. Ipak, čini se da se iz Beograda vratio razočaran, jer je najčešći komentar koji je na sastancima čuo bio: „hvala, ideja je vrlo dobra”. A što se njega tiče, kaže, program obuke mogao bi da počne u septembru, ako bi naišao na podršku.
Nevezano za njegov posao u Srbiji, pitanje svih pitanja, smatra on, sada je kako pomoći ljudima, koji su zbog krize ostali bez posla da se ponovo zaposle.
– Niko njima ne može konkretno da kaže šta da rade. Ali, ne treba sedeti i očajavati zbog toga. U Australiji, na primer, postoje i treninzi gde polaznici mogu steći mnoga nova znanja i nove veštine koje im mogu pomoći da ponovo nađu uhlebljenje. U mnogim firmama koje su žestoko pogođene krizom, radnici umesto da traže rešenja, gledaju kroz prozor, šalju poruke mobilnim telefonima, provode vreme na Internetu, naročito na Fejsbuku. Pogrešno je razmišljanje da ionako ništa od njih ne zavisi. A sve promene, u stvari, počinju od pojedinca – uveren je naš sagovornik.
Bez obzira na to koliko to sada izgleda teško i nemoguće zbog srezanih budžeta u kompanijama, ali oni koji u krizi ulažu u proces proizvodnje, kad se recesija završi, biće nekoliko koraka ispred konkurenata. Nerealno je praviti isti proizvod na isti način nebrojeno puta, a očekivati drugačije rezultate, uveren je on.
– Otvoreno treba reći zaposlenima da je situacija teška, da je zbog toga dosta ljudi izgubilo posao i da kao tim treba da uradimo sve da sačuvamo preostala radna mesta. Bez obzira na to što su plate manje, radnici treba da učine sve da zadrže posao, jer potpuno je pogrešno da samo zarada bude jedini motiv zbog koga ljudi provode vreme na poslu. Moram da kažem da sam zahvalan što još imam posao ukoliko je od deset ljudi, na primer, troje dobilo otkaz. Preostali zaposleni moraju da shvate da je njihov zadatak da sada firmu ponovo dignu na noge, da preokrenu to u poslovnu šansu i vrate pređašnji biznis – istakao je.
A. Nikolić
[objavljeno: 13/07/2009]
