Izvor: B92, 21.Nov.2013, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako Nemačka pritiska Švajcarsku

Bern/Berlin -- I u digitalnoj eri, papir i olovka mogu biti korisno sredstvo.

To se vidi na primeru iz 2007, kada je asistent u banci "Kredi svis", Sina Lapur, ručno prepisao imena potencijalnih utajivača poreza sa računara banke i tako izbegao ostavljanje elektronskih otisaka prstiju.

Time što nije kopirao informacije sa računara banke na prenosni uređaj, Lapur je zapravo izbegao ostavljanje elektronskih otisaka prstiju i njegov poslodavac to nije primetio, prenosi Rojters.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Službenik je papire poneo kući, prebacio podatke u Eksel, prodao ih posredniku, koji ih je potom prodao nemačkim poreskim inspektorima. Podaci su sadržali detalje o čak 2.500 klijenata banke "Kredi svis", čija su ukupna sredstva vredna oko dve milijarde švajcarskih franaka.

Uprkos prikrivanju tragova, Lapur je na kraju osuđen za ekonomsku špijunažu, a informacije koje je izvukao iz banke dovele su do policijske racije u sedištu "Kredi svisa" u Nemačkoj 2010.

Taj slučaj jedan je od nekoliko sličnih u kojima je Nemačka platila milione evra da se dokopa ukradenih podataka u prethodnih pet godina. Te kupovine kršile su nemačke zakone, ali je, prema podacima Rojtersa, u njima učestvovalo svih 16 nemačkih pokrajina.

Podaci nemačkog parlamenta i sudova, kao i švajcarski zvanični podaci i intervjui sa bankarima i političarima pokazuju da su pokrajine i zvanični Berlin izgradili sistem, koji je delimično finansiralo Ministarstvo finansija i koji je podrazumevao kupovinu informacija o utajivačima poreza.

Neki nemački političari navode da je kupovina ukradenih podataka dodala pritisak na Švajcarsku da podeli više informacija o utajivačima poreza. Ta zemlja je prošlog meseca, nakon višedecenijske bankarske tajnosti, potpisala konvenciju o razmeni poreskih informacija sa drugim zemljama. Ukoliko konvenciju potvrdi švajcarski parlament, doći će kraj dugoj i napornoj borbi.

Švajcarski zakonodavci optužuju Nemačku za kršenje švajcarskih zakona o tajnosti banaka, kao i za ekonomsku špijunažu, na osnovu čega se zahteva hapšenje tri nemačka poreska inspektora.

Portparol nemačkog Ministarstva finansija rekao je za Rojters da je kupovina ukradenih podataka bila opravdana, budući da Berlin i Bern nisu imali nikakav sporazum koji bi omogučio Nemačkoj da dođe do podataka o utajivačima poreza.

Poreske vlasti tri nemačke pokrajine su od 2008. kupile najmanje pet setova podataka ukradenih iz banaka UBS, Julijus Ber i HSBC. Kredi svis je platio 150 miliona evra pokrajini Severna Rajna-Vestfalija da prekine istragu o navodima da je banka pomagala građanima Nemačke da izbegnu plaćanje poreza.

U avgustu 2011, Švajcarska i Nemačka postigle su okvirni sporazum o razmeni poreskih informacija, ali on nije dobio političku podršku u Berlinu, gde ga je u novembru prošle godine odbacio gornji dom parlamenta. Švajcarska je prošlog meseca konačno potpisala međunarodnu poresku konvenciju, čime je Nemačka dobila deo onoga što je tražila.

Zahtev Berna Berlinu da uhapsi trojicu inspektora još je bez odgovora, budući da nemačko Ministarstvo finansija navodi da istraga tog slučaja još traje, prenosi Rojters

Nastavak na B92...