Izvor: B92, 13.Apr.2013, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav kurs je najbolji za privredu?
Beograd -- Privredi Srbije najviše odgovara fluktuirajući devizni kurs sa malim oscilacijama, stabilan i predvidiv na duži rok, dok fiksni kurs ne bi bio dobro rešenje.
Sekretar Odbora Privredne komore Srbije (PKS) za bankarstvo i osiguranje Branislava Žunjić objašnjava da stabilan kurs ne znači fiksni devizni kurs, već rukovođeni fluktuirajući, uz povremene intervencije Narodne banke Srbije.
"Mi smo možda bliži nekom puzajućem deviznom kursu, koji podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedan uzan koridor dozvoljene oscilacije plus - minus 0,5 odsto", rekla je Žunjić za Tanjug.
Stabilan i predvidiv kurs, od jedne do 10 godina, vrlo je bitan za planiranje poslovanja i investicije, dok privrednicima uopšte ne odgovaraju oscilacije, dodala je ona.
"Važno je da se krajem godine, što je bila dugogodišnja praksa, ne dešavaju nagle depresijacije i slabljenje dinara jer to utiče na finansijski rezultat, na gubitke kroz kursne razlike, na slabljenje boniteta pred bankama. Prošle godine prvi put nismo imali naglo slabljenje dinara", napomenula je Žunjić.
Ona je kazala da je pravi izazov pred Vladom Srbije da dugoročno obezbedi sprovođenje reformi i podstiče prilive deviza iz direktnih stranih investicija, kao i izvoz jer jedino zdrava ekonomija može da obezbedi stabilan kurs na dugi rok.
Žunjić tvrdi da fiksni kurs, u uslovima u kojima se nalazi privreda Srbije, nije najbolje rešenje jer smo evropski rekorderi u inflaciji i imamo "znatan nivo budžetske neravnoteže". Fiksni kurs bi, kako je ukazala, možda, odgovarao nekim velikim i povlašćenim uvoznicima koji bi imali privilegovan položaj i po tom kursu mogli da nabavljaju devize.
Prema njenim rečima, vođenje politike fiksnog deviznog kursa zahteva mnogo veće troškove, a njegovo uvođenje otvorilo bi nekoliko pitanja kako što su nivo fiksiranja i da li imamo dovoljne devizne rezerve da branimo takav kurs.
Ukupne devizne rezerve Srbije su oko 12 milijardi evra, uključujući i bankarske devizne rezerve, ali to nisu sve slobodna sredstva.
"Ima puno zemalja koje imaju valutne odbore i neku vrstu fiksnog kursa, ali u tim zemljama inflacija se kreće do šest, sedam odsto i privredna struktura je drugačija nego u Srbiji. Mnoge zemlje u tranziciji su imale, u jednom periodu fiksni kurs, ali i visoke stope rasta, što kod nas nije slučaj", objasnila je Žunjić.
Dugalić: Postojeći režim deviznog kursa optimalan
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je da su u postojećim ekonomskim uslovima fluktuirajući devizni kurs i sadašnja politika Narodne banke Srbije, optimalno rešenje za našu zemlju.
"Problem je u tome što se od deviznog kursa očekuje da izleči sve one probleme koje imamo u ekonomiji - da podstiče izvoz, smanji regionalne razlike, poveća zaposlenost i životni standard. Sve su to lepe želje, ali to nije uloga deviznog kursa", naglasio je Dugalić u izjavi Tanjugu.
"Nerealna su očekivanja od deviznog kursa, i taj stalni pritisak da se on ili fiksira, ili ekstremno poveća, potiče od dubokog nerazumevanja uloge deviznog kursa, koji ne može da izleči sve to što se od njega traži", precizirao je on.
Svi oni koji se zalažu za takozvani realni kurs nikada nisu tačno objasnili šta podrazumevaju pod tim, naveo je Dugalić ističući da je realan devizni kurs teorijska kategorija.
"Na tržištu se formira devizni kurs kao odnos tražnje i ponude, ako nema posebnih intervencija, a mi već mesecima nemamo intervencije centralne banke", naglasio je Dugalić.
Prema njegovim rečima, kada se govori o tome da viši kurs pogoduje izvoznicima, zaboravlja se da oni istovremeno i uvoze, a, takođe, "to pomeranje deviznog kursa, direktno utiče na troškove, jer mi smo uvozno zavisna zemlja".
Kako je naveo, osnovne prednosti fiksnog kursa jesu lakše računanje svih poslova, posebno uvozno-izvoznih, ali je, s druge strane, slabost što se čitava ekonomska politika podređuje održavanju takvog kursa.
"Ono što je jako negativno u ovakvom pristupu, a mi smo to imali do uvođenja režima fluktuirajućeg deviznog kursa, jesu povremene devalvacije koje su nužne u malim otvorenim ekonomijama, gde stalno postoji pritisak na strani tražnje kod deviza, i mi smo u prošlosti imali 22 devalvacije", napomenuo je Dugalić.
On je istakao da je to neminovnost ako zemlja ima veliki spoljnotrgovinski deficitom i visoko je zadužena, ali i vrlo skroman devizni priliv od izvoza i nedostatak velikih investicija.
