Izvor: B92, 06.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada će krediti biti jeftiniji
Beograd -- Do kraja godine, izvesno je, u Srbiji će poslovati više stranih nego domaćih banaka.
Ekonomisti, međutim, ne očekuju da će narastajuća konkurencija brzo dovesti do jeftnijih kredita. Gruba računica pokazuje da će neko ko je kupio stan na kredit, pri sadašnjim uslovima, za 20 godina, umesto jednog, otplatiti praktično dva stana, ali su krediti za veliki broj građana ipak jedini način za obezbeđenje sopstvenog krova nad glavom.
Zbog toga svi oni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji razmišljaju o sopstvenom stanu interesuje i to šta će se dešavati s kamatama, odnosno da li će i kada one biti niže. Stručnjaci, međutim, nisu saglasni po tom pitanju.
Konkurencijom do nižih kamata
Profesor na Fakultetu za finansijski menadžment i osiguranje Zoran Jeremić kaže da bi deo odgovora trebalo tražiti u tome što će do kraja godine u Srbiji biti više stranih nego domaćih banaka. "Ulazak stranih banaka vodi povećanju konkurencije, što vodi pritisku na sniženje kamatnih stopa. Banke imaju vrlo ambiciozne planove za osvajanja tržišta i povećanja udela na tržištu i ne vidim drugi način da to mogu raditi sem snižavanjem kamatnih stopa", kaže on.
Cena ili kvalitet?
Ostaje da se vidi koliko brzo će to biti sprovedeno u praksi pošto su kamate bile i još su visoke, iako na tržištu posluje 15 stranih banaka. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da bi se trebalo rukovoditi i iskustvima susednih država. "Tako je, recimo, banka Inteza, vlasnik druge po veličini banke u Hrvatskoj, na terenu potrošačkih kredita izdejsvovala spuštanje kamata. Oni planiraju da ovde zauzmu 20 odsto tržišta, a učiniće to cenom, a ne kvalitetom usluge, nateraće druge velike igrače, poput Rajfajzena, da učine isto", kaže Đukić.
Poređenja radi, pre dve godine je prosečna kamatna stopa za stambeni kredit u Hrvatskoj bila 5,18 odsto, a u Srbiji 8,07. Prošle godine, taj procenat je bio nešto niži i iznosio je 4,25 u Hrvatskoj, a 7,44 odsto u Srbiji.
Šta utiče na kamate
Član Upravnog odbora Rajfajzen banke Svetozar Šijačić kaže da će konkurencija doprineti boljim uslovima kreditiranja i široj ponudi bankarskih usluga. Međutim, on napominje da visina kamata ne zavisi samo od banaka, već i od mera kojima država ograničava njihovu kreditnu aktivnost, pre svega kroz obaveznu rezervu i depozit kod Narodne banke Srbije. "Treba otvoreno reći i opovrgnuti tezu da strane banke guraju kamate gore, što nije tačno, već čuvajući domaću valutu kreatori monetarne politike čine kredite manje atraktivnim", kaže Šijačić.
Opšta je procena da će krediti biti jeftniji tek za godinu ili dve, zavisno od toga kako će se banke boriti za tržište i klijente i da li će rizik za poslovanje u zemlji biti manji.
