Izvor: Blic, 14.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se „mileke“ prodaje kao čokolada „milka“
Loše deklarisana roba, nekorektno i nelojalno ponašanje trgovaca, kao i niz prevara, najčešći su razlozi zbog kojih se građani Srbije obraćaju Tržišnoj inspekciji. Da pritužbe građana nisu neosnovane govori podatak da je samo za godinu dana Tržišna inspekcija podnela prijave protiv 14.574 preduzeća.
Izvršeno 127.091 kontrola
U toku 2006. godine, Tržišna inspekcija izvršila je 127.091 kontrolu, a u istom periodu podneto je 14.574 prijava od čega je: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
-101 prijava krivična
-621 prijava za privredni prestup
-13.791 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
-61 prijava sudu časti
Prema rečima Vere Despotović, načelnice Republičke tržišne inspekcije, građani se najčešće obraćaju inspekciji žaleći se na neispravnost proizvoda koje su kupili i na nekorektno postupanje servisera.
- Kad im se obrate za popravku ili održavanje proizvoda, serviseri na razne načine prolongiraju rokove, bilo zbog nedostatka rezervnih delova ili zbog nepotpune pokrivenosti tržišta servisnom mrežom. Potrošači se, takođe, žale da složeni tehnički proizvodi nisu snabdeveni korisničkim uputstvom na srpskom jeziku i da imaju dodatne troškove prilikom predaje uređaja na servisiranje u garantnom roku. Takvi prigovori su, najčešće opravdani i inspekcija nalaže da se ovakvi zahtevi potrošača usvoje - kaže Vera Despotović i dodaje da je tržišni inspektor dužan da podnese i zahtev nadležnom pravosudnom organu za novčano kažnjavanje prekršilaca, što je praksa u radu tržišnih inspektora.
Prema njenim rečima, na osnovu presuđenih slučajeva u prethodnoj godini, najčešće izrečene kazne za preduzeća i preduzetnike po Zakonu o zaštiti potrošača iznose pojedinačno 100.000 dinara, a za odgovorno lice u preduzeću 20.000 dinara, mada ima izrečenih kazni i u iznosu od 200.000 do 400.000 dinara za firme i 50.000 za direktora preduzeća.
- U poslednje vreme se javljaju pritužbe na prodaju robe putem uzorka i prezentacija proizvoda. Tom prilikom se građanima nudi zaključenje tipskih ugovora i unapred im se uzima novac kao kaucija za proizvod koji treba da bude naknadno isporučen, bez prava na odustanak od kupovine i bez prava na povraćaj unapred plaćenog iznosa za slučaj odustanka - kaže Despotović i dodaje da nekorektni tipski ugovori u vezi sa tako izvršenom kupoprodajom, po Zakonu o zaštiti potrošača, ne mogu biti na štetu potrošača. U praksi Tržišne inspekcije, takvi prigovori potrošača se smatraju opravdanim.
- Iako zaštitu prava intelektualne svojine najčešće traže nosioci tih prava, a ne i sami kupci falsifikovanih proizvoda, pod nadzorom Tržišne inspekcije nalaze se proizvodi koji su povučeni sa tržišta zbog krivotvorenja. Posebno se vodi računa o proizvodima koji mogu da ugroze zdravlje potrošača, kao što su čokolade „mileke", koje se prodaju na ulicama i pijacama u Beogradu, Pančevu i drugim otvorenim prostorima. Ovakvu robu tržišni inspektori plene po opštem nalogu izdatom svim područnim jedinicama ovog sektora u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga - objašnjava Vera Despotović.
