Izvor: B92, 15.Feb.2012, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad kredita nema dobre su i štediše
Beograd -- Banke nude klijentima programe štednje i uslove povoljnije od onih koji su uobičajeni tokom godine.Štednja je moguća u evrima, dolarima, dinarima, francima.
Suma uloga položenih u banke je 7,6 milijardi evra, a još 2008. bila je 4,8.
Međutim, bankari nemaju razloga za brigu jer procene govore da je u slamaricama, čarapama i fiokama još oko tri milijarde evra. Zato su i svi izgledi da nova ponuda neće ostati bez odjeka među štedišama uprkos mršavom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpskom standardu.
Prema rečima međunarodnog konsultanta Milana Kovačevića, ovaj novi program je odgovor politike banaka da im u kriznim vremenima likvidnost bude na što višem nivou jer se tada smanjuje kreditna aktivnost, a povećava štednja.
Ipak, Kovačević upozorava da banke koje posluju na tržištu u Srbiji imaju mnogo razloga za oprez.
Najpre jer se ne zna da li će biti novog aranžmana sa MMf-om, kao ni kako će se kretati domaća valuta prema evru, nit da li će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u EU, kao ni kolika će biti inflacija.
„Kada se posluje u takvom okruženju, politika pojačane likvidnosti iz predostrožnosti nameće kao se razborita. Ne treba zaboraviti da se deo novca odliva odavde s isplatom kredita uzetih u inostranstvu, a to je neizbežno” , objašnjava Kovačević.
Uprkos brojnim računicama koje su pokazivale da se štednja u dinarima više isplati, čak 98 odsto uloga je u evrima. Dinarski ulozi oslobođeni su poreza od deset odsto.
Ali na očuvanje njihove vrednosti i eventualni dobitak utiču inflacija i kretanje kursa. Lane je rast cena bio sedam posto. Ove godine nam obećavaju stopu od četiri procenta, uz moguća odstupanja od jedan i po procenat naviše ili naniže.
