Izvor: Politika, 05.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je dug dobar drug
Prošle jeseni izglasani su zakoni po kojima se preduzećima u celini oprašta dug za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje ili samo kamata za razne neizmirene obaveze
Žmureći godinama pred očitim bezakonjem i nepoštovanjem elementarne finansijske discipline, pogotovo prilikom plaćanja poreza i doprinosa, država se ozbiljno zaglibila. Sada pokušava da nađe izlaz tako što će neurednim platišama platiti dugovanja, a potom će poslodavce prisiliti da podignu kredit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da joj vrate silom pozajmljeno. Za zajam će gazde garantovati ličnom imovinom ili će država preuzeti deo vlasništva ukoliko preduzeće ne može da dobije kredit. A neće moći da ga dobije, jer ima rđavu kreditnu istoriju.
Sve to podseća, kaže za naš list profesor sa Megatrend univerziteta dr Vladimir Vučković, na ono čime smo se bavili pre nešto manje od godinu dana, a od tada do danas ništa nismo postigli.
– Prošle jeseni izglasani su zakoni po kojima se preduzećima u celini oprašta dug za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje ili samo kamata za razne neizmirene obaveze. Dužnicima je postavljen samo jedan uslov – da konačno jednom počnu redovno da plaćaju. Data im je nova šansa, a na taj način kažnjeni su oni koji su do tada verovali da obaveze prema državi moraju da se plate na vreme – ukazuje Vučković.
Nedisciplinovanim preduzećima omogućeno je mirovanje ili oprost duga za obavezno zdravstveno osiguranje do 2012. ukoliko obveznik pokrene postupak za njihovo regulisanje do polovine februara 2009. Zakon o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje omogućava otpis već dospelih kamata ukoliko je do kraja jula ove godine dužnik podneo zahtev za njihov otpis.
– Nemam informaciju o tome u kojoj meri su dužnici prihvatili ovu ponudu. To što sada država navrat-nanos uplaćuje dugovanja preduzeća, pre govori o tome da firme nisu videle interes u oprostu duga ili kamate i da su nastavile po starom. To nije nikakvo iznenađenje, jer se u Srbiji stalno nagrađuju oni koji krše zakone. Poslodavce nije trebalo učiti interesu. Procenili su da im je isplativije da i dalje ne uplaćuju poreze i doprinose i da čekaju neku novu ponudu države. I ona to čini – kaže Vučković i upozorava da opet mogu biti na gubitku oni koji su počeli da regulišu stare dugove.
Pošto prethodna akcija vlade, oličena u zakonima iz novembra prošle godine, očigledno nije dala rezultate, država kreće u novo pomaganje loših preduzećima i poslodavcima. Reč je, tvrdi naš sagovornik, o izuzetno velikim parama. Samo za doprinose za zdravstveno osiguranje dugovalo se prema prošlogodišnjim procenama, u vreme donošenja tih propisa, oko 42 milijarde dinara.
Bez svake sumnje, smatra dr Vučković, reč je o preduzećima sa visokim gubicima, ali i sa nerevnosnim vlasnicima. Gubitaši neće moći da podignu kredit i da na taj način vrate državi novac za preuzeti dug. Preostaje drugo rešenje – država će postati vlasnik gubitaša i time će preuzeti nagomilane obaveze na sebe. U tom slučaju, jedino će banke i drugi poverioci moći zadovoljno da trljaju ruke.
– Veoma je zanimljivo što se toj grupi preduzeća faktički nameće promena vlasničke forme. To proizlazi iz obaveze da se preuzeti dugovi preduzeća garantuju ličnom a ne imovinom preduzeća. To je diskutabilna mera sa neizvesnim ishodom. Opet mogu biti zadovoljne banke, pošto će verovatno bar neki vlasnici biti primorani da se zaduže po visokim kamatnim stopama – upozorava Vučković, dodajući da se država dodatno upliće u privredne vode, a da nagoveštene mere nisu dovoljno razmotrene i razrađene. Po njemu, zbrka je nastala zbog toga što je država godinama žmurila pred očiglednim bezakonjem, omogućavajući mnogima da im dug bude dobar drug. Sada pokušava da se iz toga izvuče, ali ne povlači najjače poteze.
-----------------------------------------------------------
Država kao spasitelj
Sve primetniji trend podržavljenja preduzeća treba što pre prekinuti kako se želje tranzicionih gubitnika ne bi pretvorile u nimalo lepu realnost, upozorava Vučković. Krenulo se od paraćinske fabrike stakla, preko „Azotare” do „Petrohemije”. Videvši to, radnici drugih preduzeća pohrlili su u naručje državi. Zato se država direktno ili preduzeća u njenom vlasništvu pojavljaju sve više kao novi potencijalni vlasnici firmi u teškoćama.
Zašto radnici prizivaju državu?
– Zato što, iz njihove perspektive, ne mogu da opstanu na tržištu i zato što je država u Srbiji najbolji poslodavac. Obe teze su sporne. Ako ne mogu da opstanu na tržištu, sa privatnim vlasnikom, još teže će sa državom. Zbog toga smo, uostalom, i krenuli u privatizaciju. Druga teza mora da se menja – država ne sme biti najbolji poslodavac, kod koga je zaposlenje sigurno, a plate visoke. Na tome će se, nadam se, raditi u sklopu aktuelne reforme javnog sektora – rekao je Vučković.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 06/09/2009]
.jpg)
