Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Feb.2017, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KG: Siromaštvo najveći problem Roma
Problem romske populacije u centralnoj Srbiji ne razlikuje se mnogo od problema koji se nalaze i na nacionalnom nivou. Sve češće migracije Roma, teška ekonomska situacija, nezaposlenost i siromaštvo su i dalje problemi sa kojima se suočava ova manjina.
Nezaposlenost, siromaštvo i migracija Roma koja za posledicu ima i takozvano ispadanje dece iz obrazovnog sistema problemi su sa kojima se suočavaju i aktivisti iz višestruko nagrađivane nevladine organizacije Romanipen >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Kragujevcu.
"Sa primanjima koja dobijaju od države teško se živi tako da mali broj porodica ima i jednog zaposlenog a kamoli da cela porodica, i otac i majka rade, a imamo i proširene porodice, tako da je to najveći problem i zbog toga se oni jako često odlučuju da trbuhom za kruhom obezbede egzistenciju svojim porodicama, pre svega svojoj deci. Na osnovu nacionalnih i međunarodnih istraživanja nekada su prosečne romske porodice imale četvoro dece, međutim u poslednje vreme očigledan je pad nataliteta i u romskoj zajednici tako da se smanjio broj te šire romske porodice", kaže Božidar Nikolić, izvršni direktor Romanipena.
Veliki mrazevi početkom ove godine ugrozili su više romskih porodica a neke su zbog kupovine ogreva bile i na ivici egzistencije. Aktivisti Romanipena su samo nekoliko porodica uspeli da smeste u prihvatni centar koji nema dovoljno kapaciteta da pruži svima potrebnu pomoć.
"Veliki problem grada Kragujevca i socijalnih službi je taj što mi imamo male kapacitete i možemo da smestimo samo šest porodica, od po dva člana u prihvatni centar, ne možemo da smestimo sve. Ja sam dve porodice zbog smrzavanja smestio, izašli su nam iz prihvatnog centra u susret ali o tome treba da se priča kako bi se radilo na tom problemu jer iz godine u godinu suočeni smo sa problemom da nam se ljudi sve više smrzavaju, da zbog duge i hladne zime imamo i smrtne ishode. Imali smo ove godine veću smrtnost a to je sigurno zbog toga što ljudi nisu imali toplu odeću, nisu imali gde da se smeste, da pojedu nešto", kaže Nikolić.
Romanipen je organizacija čije su aktivnosti usmerene najviše ka romskoj deci ranog uzrasta, od tri do pet godina, koja tek treba da se uključe u obrazovni sistem.
"Nama su trenutno aktuelni programi ranog razvoja romske dece i ti programi su nagrađivani prethodnih godina od strane Evropske komisije kao najbolji programi za inkluziju Roma u obrazovni sistem. Tu imamo kontinuitet u radu, na tim projektima i mi to moramo da nastavimo, kao organizacija koja okuplja pedagoške asistente koji rade u obrazovnim institucijama na nivou grada Kragujevca u osnovnim i predškolskim ustanovama. Mi se trudimo da imamo dobru komunikaciju i saradnju sa obrazovnim institucijama i trudimo se da održimo kontinuitet školovanja dece i na višim nivoima ali su nam prioriteti vezani i za osnaživanje porodice, da se steknu uslovi i sredina unutar same porodice koja podržava decu u obrazovnom procesu", navodi.
"Mi imamo sreću jer tri godine realizujemo program ranog razvoja i mi tu decu koja su nekako krenula sa nama, koja su bila nižeg uzrasta sada pratimo kroz osnovnu školu, prvi i drugi razred, tako da možemo da vidimo plodove svog rada kroz njihova postignuća. Naravno slika je podeljena, nije sve ni tako sjajno ni idealno ali može se reći da je napravljen pomak i da deca zaista pokazuju bolje rezultate. Kada se uzme šira slika porodice ipak i dalje odlaze u inostranstvo zbog ekonomske situacije ali što se tiče samog napretka dece može se reći da je napravljen izvestan pomak", kaže Slađana Miladinović, programska koordinatorka ranog razvoja u Romanipenu.
Ipak najveći problem romske populacije u Kragujevcu je siromaštvo. Preko 25 odsto korisnika socijalne pomoći su Romi.
Mnogi raseljeni Romi nemaju osnovnu dokumentaciju i isprave pa većina njih ne može da ostvari socijalnu pomoć ali ni osnovna ljudska prava.
"Ako bismo posmatrali romsku zajednicu u Kragujevcu i podelili na dve osnovne celine postoje domicilni Romi, domaći koji su uglavnom integrisani za razliku od raseljenih lica romske nacionalnosti koji se nalaze u višestruko većim problemima u odnosu na domaće stanovništvo i na domicilne Rome. Tu je jedna nesrazmera u smislu kompleksnosti problema, a kada dalje ulazimo u probleme oni pre svega nastaju usled toga što veliki broj njih ima nerešenu i nepotpunu dokumentaciju koja uslovljava isključenost iz društva, nepostojanje pravnog identiteta što dodatno komplikuje integrisanje i uključivanje u društvene tokove i u sve one sisteme koji su neophodni kako bi oni ostvarili osnovna ljudska prava", kaže Zoran Pavlović, koordinator za romska pitanja u upravi za van privrednu delatnost grada Kragujevca.
Ipak, saradnjom nevladinog sektora i lokalne samouprave u kreiranju zajedničke politike prema manjinama učinjeni su pomaci a u narednom periodu nastaviće se sa zajedničkom strategijom za poboljšanje položaja romskog stanovništva.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
