Izvor: B92, 13.Okt.2010, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KG: Neuspešno 20 % privatizacija
Kragujevac -- Država je od prodatih kragujevačkih društvenih preduzeća zaradila 2,7 milijardi dinara, a svaka peta privatizacija bila je neuspešna.
Privatizacija je poništena u sedam preduzeća, a pet je završilo u stečaju. Od 54 preduzeća prodato je 37.
U gradskoj vlasti kažu da su novi vlasnici navodno uložili 10 milijardi dinara u kupljena preduzeća, ali da je polovina te sume pod upitnikom, jer su "unosili mašine i opremu čiju su vrednost sami >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procenjivali".
Umesto da se favorizuje kupac koji namerava da proširi delatnost daljim ulaganjem, preduzeća su prodavana onom ko da milion, dva dinara više, odnosno onom ko uopšte nije kvalifikovan niti zainteresovan za nastavak rada preduzeća.
Tako su neka od preduzeća kupovali i ljudi o kojima se ništa ne zna, pa čak i oni kojima je zbog malverzacija zabranjeno učešće u privatizacijama.
"Od uloženih deset milijardi u razvoj, 50 odsto prikazanih sredstava je fiktivno, jer je dato kupcu da sam procenjuje vrednost uložene opreme i sredstava. Drugi važan problem je što Agencija za privatizaciju obavlja i samu prodaju i kontrolu privatizacije", kaže Vučković.
Kakav je efekat privatizacija u Kragujevcu možda dovoljno govori i podatak da se broj zaposlenih za poslednjih 10 godina sa 64.000 smanjio za čak 19.000, odnosno na oko 45.000 radnika, a na evidenciji nezaposlenih stalno je oko 24.000 ljudi.
Prema rečima Jugoslava Ristića, predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata, u privatizaciji kragujevačkih preduzeća nije stigao očekivani svež kapital, i ona je umesto podsticaja proizvodnje doprinela dodatnom propadanju privrede.
"Svetla tačka su preduzeća gde je došao strani kupac koji je nastavio proizvodnju. Najstarija srpska fabrika kože „Partizan", koja je zapošljavala 178 radnika, ostala je bez zaposlenih, a prva privatizacija, u kojoj je učestvovao konzorcijum fizičkih lica poništena je. Propadanjem ovog preduzeća Srbija je ostala bez fabrike za preradu kože, a sirovine se neprerađene izvoze stranom prerađivaču. Preduzeće za proizvodnju konfekcije „22. decembar" koje je zapošljavalo skoro 800 radnika, imalo objekte i robne kuće, ostalo je bez radnika i hale su prazne", kaže Ristić.
Jedno od najvećih trgovinskih preduzeća TP „Srbija" kupila je za 610 miliona dinara kao fizičko lice Ana Petković iz Beograda. U objektima ovog preduzeća otvaraju su diskonti „Maksija", a sa 641, broj zaposlenih u ovoj firmi je nakon privatizacije, sveden na 243.
Građevinsko preduće „Kazimir Veljković" izgradilo je 70 odsto svih većih stambenih i drugih objekata u gradu. Preduzeće je posredno kupila osoba kome je nakon neuspelih ranijih privatizacija, zabranjeno dalje učešće na aukcijskim prodajama.
"Kazimir Veljković sada nema ni imovine ni radnika, a privatizacija je nakon protesta radnika poništena", kaže Ristić.
Privatna firma "Metal sistemi" ušla je i u fabriku lanaca "Filip Kljajić", ova firma privatizujući Zastavinu Procesnu opremu, povećala proizvodnju, a zarade su sa 16.000, skočile na 32.000 dinara.
"Nažalost, država se nije pojavila kao kontrolor privatizacije niti kao onaj ko će odlučiti šta treba, a šta ne prodavati. Tako smo ostali bez prerađivača kože i najstarije srpske štamparije, a samo srećnim okolnostima treba zahvaliti što je spasena mlekara „Mladost". Ni lokalna uprava nema nikakve ingerencije pri prodaji, a na naša vrata dolaze nezadovoljni radnici i traže pomoć" - kaže Vlada Vučković, član Gradskog veća.
Štrajkovi glađu, blokade preduzeća, sukobi sa obezbeđenjem, samo su neki od primera očajnih poteza radnika u Kragujevcu čije su firme propale.
Pratite specijal: NIS na berzi
