Izvor: Blic, 04.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Južni tok“ kreće tek 2015. godine
Isporuka gasa preko rusko-italijanskog gasovoda "Južni tok”, najavljena za početak 2013. godine, mogla bi biti odložena za najmanje dve godine, preneo je juče ruski dnevnik "Vedomosti”.
Ruski dnevnik je kao izvor ove informacije naveo jedan interni dokument izvođača projekta ruskog „Gasproma". Prema tom dokumentu, koji detaljno opisuje razvoj projekta gasnog sektora do 2030. godine, navodi se da će gasovod „postepeno biti stavljen u pogon između 2015. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i 2024. godine".
Dnevnik „Vedomosti" navodi da grupa opravdava podatke u ovom dokumentu na osnovu više činilaca, navodeći pre svega politiku države u sektoru energetike, ali i dinamiku cena. Projekat takođe zavisi od saglasnosti vlada različitih država kroz koje će gasovod prolaziti, naglašava jedan izvor blizak „Gaspromu".
Portparol „Gasproma" Denis Ignjatijev je u razgovoru za AFP izjavio da „ne može da komentariše" ovu vest jer „nije precizirana tačna godina realizacije projekta". „Gasprom" je, po njemu, ranije naveo 2013. godinu kao početak isporuke gasa, međutim, to je „provizorno" i ne može se posmatrati kao fiksna godina jer radovi zavise od više faktora.
Zajednički projekat „Gasproma" i italijanskog petrohemijskog koncerna ENI, gasovod „Južni tok" je predviđen za isporuke ruskog gasa Evropi. List piše da je šef uprave „Gasproma" Aleksej Miler najavio još u januaru da će eksploatacija „Južnog toka" početi 2013. godine i da je ocenio taj rok kao realan.
Ukupni kapacitet ovog gasovoda, čiji su troškovi izgradnje procenjeni na više od deset milijardi dolara, biće 31 milijarda kubnih metara gasa godišnje.
Podvodni deo gasovoda od kompresorske stanice na ruskoj obali Crnog mora nedaleko od naselja Arhipo-Osipovka do bugarskog Burgasa biće dug 900 kilometara.
Kopneni deo gasovoda se, prema projektu, sastoji od dva kraka, s tim što će jedan voditi na jugozapad preko Bugarske i Grčke i dalje ispod Jadranskog mora u Italiju (Brindizi), dok će drugi ići na sever do Austrije.
Prema tom dokumentu, rokovi početka eksploatacije drugog velikog projekta, „Severnog toka", fiksirani su za kasniji period - najpre je bio plan da se završi do 2010. godine, a novi rok je 2011. godina, navodi dnevnik.
„Rokovi uvođenja perspektivnih objekata (uključujući „Južni tok"), određivaće se u zavisnosti od situacije u spoljnim i unutrašnjim tržištima, državne politike u toj oblasti, kretanja cene metala i drugih faktora", prenosi list detalje dokumenta.
„Vedomosti” dalje pišu, pozivajući se na neimenovanog predstavnika „Gasproma", da će tačan početak eksploatacije biti određen tek posle izrade tehničke dokumentacije. Tu dokumentaciju za sve delove na teritorijama raznih država „Gasprom" namerava da pripremi do trećeg kvartala 2009. godine. Rokovi će, takođe, zavisiti od uspeha pregovora o trasi gasovoda, od obima gasa koji se transportuje preko teritorija zemalja učesnica, kao i od principa uprave zajedničkim preduzećima, koja se osnivaju radi izgradnje i eksploatacije gasovoda, dodao je taj predstavnik „Gasproma".
„Vedomosti” citiraju i moskovske analitičare koji kažu da svaka godina odlaganja može da poveća cenu projekta od pet do deset odsto, kao i da su prve procene o izgradnji gasovoda bile nerealne, te da će izgradnja trajati pet do sedam godina.
Da bi se „Južni tok" pustio u eksploataciju, još treba izgraditi i oko 2.400 kilometara gasovoda na teritoriji Rusije, prenosi list sadržaj dokumenta i napominje da nije jasno od kojih će bušotina krenuti.
„Nabuko" ima šansu da prvi proradi
Raniji planovi za „Južni tok" su se po rokovima podudarali sa konkurentskim projektom „Nabuko". Analitičar Konstantin Čerpanov smatra da „Nabuko" ima šansu da prvi osvoji centralnoevropsko tržište i tada će „Gasprom" morati da prepravi planove o puštanju u pogon „Južnog toka".
