Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Južni tok” drugim tokom
„Gasprom” dozirano pustio u javnost informaciju o „dilovima” sa Slovenijom zato da bi „ukrotio samovoljnu Austriju”, odnosno naftni gigant OMV
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 16. aprila – Detalje misterioznog dogovora između „Gasproma” i slovenačkog premijera Janeza Janše o ulasku Slovenije u posao oko gasovoda „Južni tok” otkriva današnje ljubljansko „Delo” u tekstu koji počinje na naslovnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pun optimizma, jer se „Slovenija i Rusija opet energetski povezuju”. Uz tekst je štampana i karta oba kraka trase „Južnog toka”, a na delu potencijalnog cevovoda, koji bi trebalo da bude postavljen u Srbiji, za razliku od ostalih pravaca od Varne preko Rumunije, Mađarske i Slovenije do Italije, srpsko parče gasovoda je ucrtano tačkicama kao da se radi o slepom crevu koje čeka u rezervi, tako da može biti uklonjeno u svakom trenutku.
Prema novoj mapi, „Južni tok” više ne ide ni kroz Austriju, već bi bio sproveden preko lavovskog parčeta teritorije Slovenije da bi stigao do severne Italije. „Delo” je suštinu dogovora između Alekseja Milera, šefa „Gasproma”, i predsednika slovenačke vlade Janše, proverilo juče i u Moskvi, odakle je iz sedišta „’Gasproma’ ruskog plinskog velikana”, stigla potvrda da su se Miler i Janša „stvarno dogovarali o trasi gasovoda ’Južni tok’ preko slovenačke teritorije”. Iako slovenački mediji već danima spekulišu tvrdnjama da je Austrija zbog pogoršanih odnosa na liniji Beč–Moskva ispala iz kombinacije za ovaj projekat „vredan 16 milijardi dolara”, direkcija „Gasproma” to neubedljivo poriče.
Tako je Austrija navodno još uvek partner u biznisu, a izvori u „Gaspromu” odbijaju da komentarišu pisanje nekih uglednih ruskih medija da je „Gasprom” uoči vikenda dozirano pustio u javnost informaciju o „dilovima” sa Slovenijom (koja do sada nije bila u „špilu” za trasu „Južnog toka”) zato da bi „ukrotio samovoljnu Austriju”, tačnije naftni gigant OMV.
„To su samo medijske spekulacije, a te mi nikada ne komentarišemo”, izjasnilo se vođstvo „Gasproma” koje u istom dahu napominje da se „još ne zna preko koje države će ići poslednji kilometri gasovoda ’Južni tok’, pošto nisu potpisani ugovori ni sa Austrijom ali ni sa Slovenijom, pa su obe države u igri”. Janša, međutim, nije oklevao, a njegova vlada je u susretu sa Milerom prošlog petka imala pun kapacitet da pregovara o sporazumu da „Južni tok” nikako ne zaobiđe Sloveniju, budući da se radi o poslu „teškom preko 10 milijardi evra”, pa službena Ljubljana želi svoj udeo u gasovodu, uz napomenu da Slovenija već pazari ruski gas još od 1978. godine, doduše zanemarljive količine.
Ruski poslovni dnevnik „Vedomosti” označio je juče vest o Milerovom dogovaranju sa Slovenijom kao „veliko iznenađenje”. Dnevnik se pozvao na Maksima Šeina iz berzanske kuće „Broker kredit servis” koji je ocenio da je vođstvo „Gasproma” namerno pustilo da informacija o razgovorima sa slovenačkim državnim vrhom „procuri” kako bi otreznilo Austriju sa kojom u poslednje vreme ne pronalazi zajednički jezik. I Mihail Korčemkin, direktor ustanove za istočnoevropske plinske analize, smatra da se Slovenija našla u „velikoj energetskoj igri zbog teškoća koje ’Gasprom’ ima sa austrijskim energetskim divom (OMV) s kojim je januara potpisao sporazum o saradnji”. U skladu sa tim dokumentom, „Gasprom” je računao na udeo od 50 odsto u velikom srednjoevropskom centru za distribuciju gasa u austrijskom Baumgartenu, plus što bi zajedno sa OMV-om gradio u Austriji, kao i u komšiluku, nekoliko podzemnih skladišta gasa. Ali ubrzo posle potpisivanja ovog sporazuma izbijaju prve varnice pošto se saznalo da „Gasprom” odbija prodaju gasa onima koji su transportne kapacitete rezervisali kod transaustrijskog gasovoda koji upravljaju OMV-om i italijanska kompanija „Eni”.
Rukovodilac „Gaspromove” kancelarije za izvoz Vladimir Handokin ovu meru objašnjava rečima da neće gas prodavati trgovcima koji imaju u vlasništvu gasovode jer se to protivi „Gaspromovoj” strategiji da gas prodaje neposredno, konačnim potrošačima.
„Južni tok”, čiji je kapacitet 30 milijardi kubnih metara gasa, zajednički je projekat „Gasproma” i „Enija”, a gas bi prema prvobitnim planovima trebalo da poteče ka zapadnoj Evropi već 2013. trasom koja bi vodila od ruske varoši Beregovaja ispod Crnog mora do Bugarske, i dalje preko Srbije (kojoj je u slovenačkoj varijanti dodeljena ruta koja bez posledica po druge partnere može da „presuši” bilo kad, jer predstavlja sporedan rukavac), a zatim preko Mađarske i Austrije (sada Slovenije?) do severne Italije. Drugi krak „Južnog toka” je posle „slovenačke intervencije” ostao nepromenjen, i u južnu Italiju stiže iz iste polazne tačke, preko Grčke.
Mediji u Ljubljani upozoravaju da je „Južni tok” obrnuta slika u ogledalu projekta gasovoda „Severni tok”, koji „Gasprom” zajedno sa nemačkim kompanijama „Eon” i BASF gradi ka Nemačkoj, pa će taj gasovod pod Baltičkim morem povezati rusko pristanište Viborg sa nemačkim Grajsvaldom. „Oba gasovoda su važna za Rusiju jer njima elegantno obilazi za nju problematične države – „Južni tok” Belorusiju i Ukrajinu, a „Severni tok” baltičke države”, upozorava „Delo”.
Kako „Politika” saznaje, Aleksej Miler u Ljubljani, gde se sastao čak i sa predsednikom Danilom Tirkom, nije ništa potpisao sa predstavnicima vlade, odnosno ministrom privrede Andrejem Vizjakom sa kojim se takođe sastao, ali je od slovenačkog državnog vrha, sa Janšom na čelu, dobio usmenu saglasnost o prolasku gasovoda kroz Sloveniju.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 17/04/2008]
