Izvor: B92, 25.Jun.2014, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok dobio novi impuls
Beograd -- Gasovod Južni tok, iako prethodnih meseci pod velikim pritiscima evropske administracije i američkih političara, dobio je novi impuls.
Taj impuls dolazi nakon što je u Beču potpisan ugovor o izgradnji austrijskog dela tog gasovoda i današnje najave iz Evropske komisije da je spremna na razgovore o mogućim izuzecima tog projekta iz pravila Trećeg energetskog paketa.
Osim najava iz Brisela da su spremni na razgovore o mogućim izuzecima za Južni tok, samo ako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << projekat bude saglasan sa pravom i zakonima EU, poseban podstrek realizaciji tog energetskog megaprojekta dala je Austrija, čiji zvaničnici su prilikom jučerašnjeg potpisivanja ugovora između Gasproma i OMV-a, ukazali na važnost tog projekta, jer se "radi se o investiciji u bezbednost snabdevanja Evrope energijom".
Neutralna Austrija, koja je članica EU, ali ne i NATO-a, posle odustajanja od učešća u gasovodu Nabuko, za koji se zalagala EU i SAD, i posle ponovnog priključenja Južnom toku, u skladu sa najnovijim ugovorom trebalo bi da počne da dobija gas kroz Južni tok od 2017. godine, s tim što će krajnja tačka gasovoda biti u Baumgartenu, velikom austrijskom skladištu gasa.
OMV je, prema pisanju medija, sa Rusima dogovorio i da može kroz Južni tok da transportuje sopstveni gas, koji dobija sa nalazišta na Crnom moru, čime ovaj aranžman Rusa i Austrijanaca ruši glavni argument protivnika Južnog toka - odredbe Trećeg energetskog paketa, odnosno, da je Gasprom monopolisticki vlasnik gasovoda.
Poteškoće i stavljanje Južnog toka u žižu javnosti izbijanjem ukrajinske krize, usložnjene su i zbog pritisaka iz EU na Bugarsku, zbog, kako su istakli, neusklađenosti tog projekta sa Trećim energetskim paketom EU, pa je Bugarska, koja je počela radove na deonici tog gasovoda krajem prošle godine, pre nekoliko nedelja suspendovala radove na Južnom toku.
Pregovori Moskve i Brisela oko usklađivanja Južnog toka sa Trećim energetskim paketom EU, što je glavna primedba briseleske administracije, počeli su kada je uspostavljanjem radna grupa EU sa Rusijom, koja se sastala dva puta, u martu i aprilu, nakon čega je Moskva, zbog otpora Brisela prema ovom projektu, odlučila da se obrati Svetskoj trgovinskoj organizaciji i to pitanje reši.
Osim u Bugarskoj, koja je bila prinu
đena da suspenduje radove na tom gasovodu, i u Srbiji su krajem prošle godine zvanično počeli radovi na Južnom toku, pa se postavilo pitanje sudbine tog projekta u našoj zemlji, na koje je premijer Aleksandar Vučić dao odgovor da "Vlada Srbije nije donela odluku o odlaganju gradnje gasovoda Južni tok i da sve teče po planu". On je, tako
đe, istakao da bi voleo da postoji više strpljenja za donošenje tako ozbiljnih odluka, kao što je ta o Južnom toku.
Srpski ministar energetike Aleksandar Antić ukazao je da "od Srbije najmanje zavisi budućnost Južnog toka."
Gradnja gasovoda Južni tok u Srbiji je, inače, od prvih najava tog projekta, stalno nailazila na kritičare, pre svega zbog neravnopravnog odnosa Srbije u partnerstvu sa Rusijom, jer Srbijagas ima 49 odsto vlasništva u projektu, a Gasprom 51 odsto.
Pošto su radovi na gasovodu u Srbiji zvanično počeli u novembru prošle godine, predstavnici Gasproma su nedavno najavili da će ugovor za gradnju Južnog toka u Srbiji biti zakljucen do kraja juna, a trenutno je kod nas u završnoj fazi tender za projektovanje i izgradnju gasovoda. Izgradnja deonice Južnog toka kroz Srbiju, je jedna od najvrednijih investicija u u poslednjih nekoliko decenija kod nas, vredna više od 1,9 milijardi evra, koja će Srbiji doneti još bolji geostrateški značaj i poziciju.
Na izgradnji deonice tog transnacionalnog gasovoda kroz Srbiju, dugoj 421 kilometar, biti angažovano nekoliko hiljada ljudi, a kapacitet gasovoda će biti 41 milijardi metara kubnih gasa. Izgradnja gasovoda kroz Srbiju planirano je da traje dve godine, a puštanje u rad gasovoda, za koji se izjasnilo 82,4 odsto građana Srbije, planirano je od 2016. godine.
Zahvaljujući tom projektu, Srbija će, kako ističu stručnjaci, postati regionalno energetsko čvorište, biće energetski bezbedna, imaće mogućnost da gradi elektrane na gas, a očekuje se i godišnji prihod od nekoliko stotina miliona evra od tranzitnih taksi, jer je reč o magistralnom gasovodu kroz našu zemlju. Investicije u Južni tok, ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara, procenjene su na oko 15 milijardi evra, a akcionari su osim ruskog Gazproma koji ima polovinu vlasništva u projektu i Italijanski ENI sa 20 odsto udela, a po 15 odsto vlasništva imaju nemačka grupa BASF (Wintershall Holding) i francuski EDF.
