Izvor: Politika, 03.Maj.2014, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Juče nagrađivani, danas u bankrotu
Protiv nekih glasovitih privrednika vode se krivični postupci, drugi su na ivici bankrota, treći su nestali iz javnosti, ali ima i onih koji još sasvim dobro rade
Mnogo je domaćih privrednika, kojima se kako u poverenju znaju da kažu ni malo ne sviđa epitet „tajkun”, obeležilo minulih petnaestak godina privredne istorije Srbije. Zbog vrtoglavog poslovnog uspona dobijali su, ne samo prestižne esnafske nagrade, već i priznanja novinara, privrednih komora, raznih udruženja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << asocijacija, medija, lokalnih samouprava, agencija… Danas se protiv nekih glasovitih privrednika, koji su bili personifikacija naše tranzicije i povratka u kapitalizam, vode krivični postupci, drugi su na ivici bankrota, treći su nestali iz javnosti, ali ima i onih koji još sasvim dobro rade.
Bez obzira na to, poduža je lista ovdašnjih biznismena ili njihovih firmi koji su prethodnih godina poneli neku od laskavih titula – poslovni čovek godine, menadžer godine, najbolja kompanija godine. Tu su Miroslav Mišković, Miroslav Bogićević, Veselin Jevrosimović, Milka Forcan, Branislav Grujić, Miodrag Kostić, Miroljub Aleksić, Dušan Bajatović, Goran Perčević... Možda smo se u ovom nabrajanju o nekoga i ogrešili, ali suština nije u samom spisku, već u onome šta se danas zbiva s firmama koje su morale biti okosnica našeg razvoja i zapošljavanja. Gde su danas i firme i oni koji su ih vodili?
Svega nekoliko godina pošto su, da ironija bude veća, ekonomski novinari „odlikovali” Gorana Perčevića, generalnog direktora „Interkomerca” titulom poslovnog čoveka godina, u štampi je počelo naveliko da se piše o dugovima ove kompanije. Perčević je 2008. godine primio i nagradu Privredne komore Beograda za najuspešnije preduzeće („Interkomerc”), a godinu dana kasnije isto priznanje dobio je i od Privredne komore Srbije. Danas, prema podacima Narodne banke Srbije, „Interkomerc” je u blokadi duže od 5,5 meseci i to za iznos veći od 7,5 milijardi dinara. Kada je pre nešto više od dva meseca u aferi zbog propasti Univerzal banke uhapšen bivši poslanik SNS-a i prvi čovek te banke Dragan Tomić, u javnosti se spekulisalo mogućnošću da i generalni direktor „Interkomerca” bude uhapšen zbog kredita koje je dobio od ove banke. Kako je Perčević tada rekao u intervjuu „Politici”, svim bankama u Srbiji „Interkomerc” je dugovao između 65 i 70 miliona evra.
Krajem 2010. godine „Delta” je proglašena za najuspešnije srpsko preduzeće po prihodima i bila je na prvom mestu liste Top 300 „Ekonomist medija grupe”. Razlog – firma Miroslava Miškovića je u kriznoj 2009. godini prihodovala 161 milijardu dinara. Međutim, ubrzo je počela kriza Miškovićeve imperije. Najpre su se pojavili podaci o velikim dugovima, pre svega „Delta maksija” prema dobavljačima, a spekulisalo se o brojci od 300 miliona evra. To se završilo tako što je Mišković prodao „Maksi” „Delezu” za 932 miliona evra i najveći deo dugova vratio tim novcem. Danas „Delta” umesto nekadašnjih 20.000 radnika zapošljava 8.000. I dalje je jedna od najvećih privatnih kompanija u Srbiji, ali se protiv Miškovića vodi sudski postupak zbog sumnji za malverzacije u putarskim preduzećima.
I Milka Forcan, nekadašnja Miškovićeva najbliža saradnica je 2005. godine dobila priznanje Privredne komore Beograda za menadžera godine. Posle sukoba i razlaza sa Miškovićem, Milka Forcan nije više toliko eksponirana niti u svetu biznisa, niti u javnosti.
Nagradom poslovni čovek godine odlikovan je 2008. godine i Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma”. U poslednjih godinu, dve, postao je sinonim za prezaduženog privrednika. Pretraga podataka Narodne banke pokazuje da je „Koncern Farmakom MB” u blokadi od 16. 4. 2013. godine i to za iznos od gotovo devet milijardi dinara.
Zaduženost nije problem samo ovih laureata. Celokupna srpska privreda duguje bankama više od 18 milijardi evra. Najveći dužnici su najveće kompanije, što je slučaj i svuda u svetu. Jer, novi poslovi i razvoj često se finansiraju iz kredita. Međutim, srpski tranzicioni biznismeni ne mogu se porediti sa zapadnim, bar ne u nekoliko specifičnosti. Tu se krije i objašnjenje kako su mnogi od nagrađenih privrednika dospeli u probleme.
Najpre su u doba privatizacije uzimali ogromne kredite kojima su se brzo širili na tržištu i kupovali ne mareći za osnovnu delatnost. Tako su oni čiji je osnovni biznis bila maloprodaja nepromišljeno ušli u višemilionske poslove sa nekretninama. Zastojem na tržištu i padom cene kvadrata, dospeli su u problem. Drugi, koji su se bavili distribucijom robe i uvozom automobila, počeli su da kupuju prodajni prostor u centru Beograda, i drugih gradova, i takođe dospeli u problem. Treći su kupovali sve redom, pa imaju firme koje se bave prodajom, proizvodnjom hrane, izgradnjom stanova...
– Svi su računali na veliki i brz obrt novca. Posle 2008. toga više nije bilo – navodi naš sagovornik, i sam vlasnik jedne kompanije.
Prema rečima onih koji posluju legalno, kod nas je relacija visoka politika, država, privrednici opterećena odnosima iz prošlosti, ličnim vezama iz proteklih decenija, raznim uslugama i dugovima. To je, kaže naš sagovornik, glavni razlog zbog kojega se mnogima praštalo nefer poslovanje.
Međutim, postavlja se pitanje da li je zaista za sve odgovorna samo kriza? Ili je pre reč o foto robotu srpskog tranzicionog biznismena koji ne ume i ne može da posluje bez političke podrške, ličnih kontakata sa vlastima i jeftinog (ili čak bespovratnog) zaduživanja kojeg više nema?
Ipak, ne treba generalizovati. Ima i onih čije poslovanje nije dovođeno u pitanje. Među laureatima je prethodnih godina bio i Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije „Komtrejd”, koji je 2008. godine dobio Zlatnu plaketu Kluba privrednih novinara za poslovni potez godine, odnosno širenje svoje kompanije u regionu. „Komtrejd” je danas jedna od najvećih IT kompanija u ovom regionu i prema finansijskom izveštaju iz Agencije za privredne registre je i 2012. i 2011. godinu završila u plusu. I kompanija „Metalac” – Gornji Milanovac bila je nagrađivana. Danas takođe dobro radi, a njeno posuđe se našlo i u američkim prodajnim katalozima. I Miodrag Kostić je više puta bio nagrađivan, a poslovanje njegove MK grupe u čijem su sastavu, između ostalog, „Karneks” i hoteli na Kopaoniku nije dovedeno u pitanje. Miroljub Aleksić, predsednik „Alko grupe”, u čijem sastavu je „Pionir” iz Subotice, više puta je proglašen za poslovnog čoveka godina, a njegova firma dobro radi.
I kompanija NIS je 2011. dobila priznanje za kompaniju godine. Ova firma je pre prodaje većinskog dela ruskom „Gaspromu” pravila gubitke, a prema poslednjim podacima u prvom kvartalu ove godine ostvarila je dobit od 8,6 milijardi dinara.
Stefan Despotović
objavljeno: 03.05.2014.
