Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Sep.2017, 09:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jović: Krvarimo za Saleta

Želeo je da odsvira nešto na dočeku, ali je bend već bio otišao sa terase. Ipak, reči Stefana Jovića iz svlačionice nacionalnog tima odzvanjaju kao zvuk njegove gitare. "Krvarimo, burazeru za Srbiju, sve radimo", vikao je posle povrede skočnog zgloba u polufinalu protiv Rusije zbog koje je u finalu dao definiciju igranja na jednoj nozi za nacionalni tim. I odgovor na ono Saletovo pitanje: "Je l' sad shvataš, sine (šta znači reprezentacija)?"

"U trećoj četvrtini me >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je izveo, pružio ruku i rekao: To je to, majstore. Mnogo mi je teško palo to rukovanje, želeo sam da igram do kraja. Na poluvremenu sam rekao da mogu, mada su svi videli da se jedva krećem. Zamolio je da mu kažem iskreno i ja sam rekao da mogu, bez obzira na to što nisam mogao. Hteo sam još malo da budem na terenu, jer je finale, ta utakmica se igra jednom u četiri godine", kaže Jović za "Novosti".

Ipak, sjajni asistent je u završnici tog velikog meča mogao samo da dodaje peškire i razigrava saigrače aplauzima.

"Rehabilitacija mi nije pomogla, injekcije nisu dale rezultate i bol se samo pojačavao. A toliko ljudi se uključilo u "akciju" oporavka moje noge", zahvalio se Jović Novaku Đokoviću, kao i svim lekarima koji su pokušali da pomognu.

I Branko Lazić je presedeo na klupi odlučujuće bitke za medalju.

"Još gore mi je bilo zbog Laze, koji nam je mnogo falio u finalu, s obzirom na njegove defanzivne kvalitete i napadačku igru protivnika. Nas dvojica smo tako sedeli sa strane i gledali kako nam zlato izmiče. Žalimo samo zbog toga što nismo bili zdravi da odgovorimo na taj ritam Slovenaca. Oni su od prvog do poslednjeg minuta Šampionata igrali fenomenalno".

Naša reprezentacija je do poslednjeg zvuka sirene igrala timski. "Krvarila", kako bi to poetski rekao Stef.

"Znam da je taj snimak iz svlačionice obišao Srbiju, ali naše zajedništvo se nije videlo samo na njemu. Sale nam je usadio njegov pobednički mentalitet, kroz emocije koje pruža svima nama. Moglo je da se vidi po ponašanju na terenu i van njega da se nenormalno poštujemo, previše verujemo jedan drugom da bismo u nekim situacijama poklekli, sagli glavu".

Sve zasluge za "krvarenje", Jović pripisuje selektoru:

"Hvala mu što na tome, to je ono što svi mi prikazujemo kad smo u nacionalnom timu u poslednje četiri godine i tako će biti u budućnosti".

Doček- uvek!

Žurke u čast sportskih junaka ispred Skupštine su nekad isforsirane, ali košarkaši uvek ispune plato. I kad gube u finalima. Na sumnjičava pitanja da li im treba priređivati dočeke i kada ne osvoje zlato, najbolji odgovor dala su ozarena lica Jovića i drugova na terasi... I Stefanov komentar:

"Koja god medalja da se osvoji, uvek bi trebalo organizovati ovako nešto. Ne samo za nas, za sve sportiste ove zemlje".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...