Izvor: B92, 04.Sep.2011, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josifidis: Trebaju nam investicije
Novi Sad -- Jedino priliv stranog kapitala može nešto značajnije da izmeni ekonomsku stvarnost Srbije, sve ostalo je prilično sumorno i tegobno, kaže Kosta Josifidis.
Josifidisom, član Saveta guvernera Narodne Banke Srbije, objašnjava da u borbi protiv novog talasa krize "nema novih recepata, svi već uveliko pevamo istu pesmu, s najčešćim refrenom koji se na odnosi na strane direktne investicije".
On naglašava i da je novi aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << donekle upravo u funkciji amortizovanja predrasuda da Srbija nije atraktivna za ulaganje.
Reforma administracije što pre
Reforma preglomazne administracije čeka narednu vladu, a Kosta Josifidis kaže da je "ozbiljna reforma administracije izuzetno veliki posao koji se ne može još dugo odlagati. Najbolje je to raditi postepeno, sektor po sektor, s paralelnim programima koji mogu da ublaže teškoće koje će neminovno nastati. To treba da prati socijalni i program zapošljavnja, uz podršku razvoju mikro i malih preduzeća".
"U postojećim uslovima funkcionisanja nacionalne ekonomije, bremenitim internim makroekonomskim neravnotežama, kao i eksternim efektima prelivanja globalne ekonomske i finansijske krize, najmanje je važno da li je ugovarnje novog aranžmana sa MMF dobro ili uobičajeno. Ključno je adekvatno sagledati buduća makro kretanja i reagovati preventivno, kako bi se predupredili ozbiljniji poremećaji i eventualna duža krizno-stagnatna stanja ekonomije", dodaje on.
Josifidis smatra da bi "u tom smislu trebalo da se posmatra novi dogovor. Vladi je svakako već duže vruć krompir u ruci, koji će svakako biti sve vreliji kako se budu približavali izbori. O tome, uostalom, svedoče makro indikatori. Ipak, dogovor može biti i određena relaksacija Vladi, s obzirom na poruke koje aranžman emituje investitorima i, uopšte, inopartnerima, pa i domaćoj poslovnoj javnosti".
Na pitanje koliko aranžman pruža bolju sliku o Srbiji i otvara mogućnost za veće interesovanje investitora, on odgovara da "u ekonomiji sa prolongiranim tranzicionim reformama i nasleđenim neravnotežama, pa još u predizbornoj godini, nema razloga za veliki optimizam. Posebno što se susrećemo sa nestabilnim uslovima na globalnom planu – izbijanjem nove recesije, dramatičnom krizom u evrozoni...".
On objašnjava da "dogovoreni deficit značajnim delom biti potrošen na plate i penzije. To je sudbina siromašne ekonomije, i dugo će i ostati kao glavni problem odnos niskog nivoa produktivnosti i visokog nivoa zarada u makro smislu. Nažalost, gledano u mikro kontekstu sa stanovišta primalaca zarada, one su često ispod ljudskog dostojanstva".
"Zato je nivo cena u ekonomiji teško ciljati kada su poremećeni fundamentalni odnosi agregatne ponude i agregatne tražnje, a 1,1 radnik izdržava jednog penzionera, s daljom tendencijom pogoršanja. Starenje stanovništva, rast nezaposlenosti zbog okončanja procesa privatizacije u javnom sektoru, te niskih stopa rasta bruto proizvoda u nedostatku investicija... to je naša slika", smatra Josifidis.
