Izvor: Večernje novosti, 02.Jun.2015, 16:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Još mesec dana i pravac - stečaj

ODZVONILO im je u ponedeljak, ali svi rokovi, ipak, nisu potrošeni. Bez zaštite države od prinudne naplate potraživanja ostala su 43 društvena preduzeća. Većina njih već 2. juna bi mogla da pokuca na vrata privrednih sudova sa zahtevima za pokretanje stečajnog postupka. Tako će, makar za mesec dana, izbeći plenidbu imovine. Predstavnici Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju razgovarali su u ponedeljak u Privrednoj komori Srbije sa ljudima iz ovih firmi. Preporuka je jasna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ukoliko im preti prinudna naplata, neka krenu u stečaj. - Kada se preda zahtev za pokretanje stečaja firma je najviše 30 dana zaštićena od prinudne naplate - pojasnila je Andrijana Živanović, specijalna savetnica ministra privrede. - Ko ima gotov unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), sa izveštajem revizora i odobrenjem većinskih poverilaca, može da povuče zahtev za stečaj i zatraži UPPR. Druga opcija je reorganizacija, a treća privatizacija, obe iz stečaja. Ali je bitno da inicijativa za taj postupak dođe iz preduzeća. Može od rukovodstva, može i od zaposlenih, jer su i oni poverioci. Mi ćemo vam pomoći. Čak i ukoliko je problem predujam. DECENIJAMA U RESTRUKTURIRANjU PREDUZEĆA koja ovih dana odlaze u stečaj su bila samo formalno u restrukturiranju. Na isti način su funkcionisali kao i pre tog postupka i očekivali su da Vlada ili neko drugi plati njihove račune - kaže ekonomista Marko Mitrović, autor knjige "Kako restrukturirati kompaniju" izdavačke kuće "Klio". - Ovaj postupak bi trebalo da traje od šest meseci do godinu dana, a u njima traje godinama. Mislim da je mnogo bolji potez za ove kompanije koje su preostale, da se iskoristi model kao u Železari, da se problemi prevaziđu ili da se prodaju bar delovi tih firmi za koje bi postojalo interesovanje. Restrukturiranje traje više od deset godina. Datum od kog više ne važi zaštita od prinudne naplate pomera se poslednje dve godine. A konačni rok ove firme su dočekale nespremne za prodaju. Mnogi direktori i predstavnici ovih preduzeća u ponedeljak su za to direktno prozvali Agenciju za privatizaciju. Pokrenuli su pitanje zašto nije objavljena prodaja "Vršačkih vinograda, koji duguju polovinu svojih potraživanja ili PIK "Zemun". U svim ovim preduzećima, čulo se na sastanku, država ima svoje zastupnike kapitala. - Najveći krivci su u preduzećima - odgovorio je Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju. - U "Vršačkim vinogradima" direktor godinu i po nije hteo da plati naknadu zastupniku kapitala. Ima direktora koji su sedam godina direktori u restrukturiranju, a tek sada su se setili da ističe rok. Direktor PIK "Zemun" je bio kod mene u sredu. Na to je predstavnik PIK "Zemun" odgovorio da već tri godine moli za pomoć, ali da ona ne stiže. I da mu nije jasno zašto nisu ponuđeni kupcima. Predstavnici Agencije su odgovorili da nije bilo javnog poziva jer PIK "Zemun" ne zna gde im se nalazi 900 hektara. Od prvog čoveka Agencije za privatizaciju se moglo čuti i da niko razuman ne bi kupio IMR sa 90 miliona evra duga. Da sva pisma o zainteresovanisti za ovu fabriku koja su stigla do njih, poslednje na poljskom jeziku, ne pominju volju da se firma kupi, već samo - zakupi. ZAMENA NI spisak strateški važnih preduzeća nije ostao netaknut. Vlada je u poslednjem času zamnila dve firme. Umesto PPT-TMO i PPT "Kočna tehnika" na listi preduzeća od izuzetnog značaja našli su se "Prva iskra" Barič i Grupa "Zastava vozila". Iz "Borelija" su i 1. juna tražili sastanak sa ministrom privrede. Ova firma ima nerešeno pitanje imovine sa hrvatskim "Borovom". - Ne znamo da li su osnovni motivi nadležnih zbog kojih su nas ostavili bez zaštite sudski procesi koji su u toku ili nerešena imovina - kaže Zorka Crnogorac, direktorka "Borelija". - Dugujemo oko 14 miliona evra, a najveći poverilac je Poreska uprava. Imali smo sedam zainteresovanih kupaca, od kojih su četiri iz branše. Tražili smo još u februaru da razgovaramo sa nadležnima o rešavanju statusa imovine, ali nam je tada saopšteno da preduzeće treba da ide u stečaj. Preporuka za odlazak u stečaj stigla je i do firmi čiji direktori u ponedeljak nisu bili u Privrednoj komori. Takav je slučaj sa Fabrikom vagona Kraljevo. - Nama su u petak ponudili dodatni metod zaštite - objašnjava direktor Zoran Minović. - To je ulazak u predstečajni postupak koji štiti mesec dana. Onda bismo mi morali da za 15 dana sastavimo UPPR, što jeste premalo vremena, ali ćemo to nekako uraditi. Kada se on prihvati, zaštićeni smo pola godine. Dve firme su iskazale zainteresovanst za našu fabriku, iz Nemačke i Turske. Mi smo njihova pisma o zainteresovanosti poslali Agenciji za privatizaciju. Od nje smo, međutim, puna četiri meseca čekali samo odluklu o modelu privatizacije i tako došli u ovu situaciju.

Nastavak na Večernje novosti...