Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Maj.2009, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jevtić: Navodnjavanje glavni uslov za napredak agrara
BEOGRAD - Kiša koja je tokom prošle sedmice padala u pojedinim regionima naše zemlje nije bila dovoljna da u potrebnoj meri natopi oranične površine zasejane pšenicom i drugim kulturama, pa se problem navodnjavanja ponovo postavlja kao jedan od glavnih uslova za napredak agrara, izjavio je za Tanjug poznati poljoprivredni stručnjak i potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Stojan Jevtić.
On je istakao da Srbija mora hitno da usvoji dugoročnu strategiju borbe sa sušom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i racionalan program navodnjavanja obradivih površina, ukoliko želi da ostane značajan proizvođač i izvoznik hrane.
"Ukoliko to ne učinimo, postaćemo vrlo brzo, verovatno u razdoblju od narednih nekoliko godina, neto uvoznik hrane", upozorava Jevtić i napominje da oko dve trećine sadašnjeg viška u trgovini agrarnim proizvodima (prošle godine oko 600 miliona dolara) Srbija ostvaruje u trgovini sa zemljama nastalim na prostoru bivše SFR Jugoslavije.
Ekstremno visoke temperature
Analize Svetske meteroološke organizacije ukazuju da će se prosečna temperatura na globalnom nivou osetno uvećavati, naveo je Jevtić, uz opasku da je Srbija u toku proteklih osam godina već tri puta tokom letnjeg perioda bila podvrgnuta ekstremno visokim temperaturama, iznad 40 stepeni.
Postoji procena da će u toku sušnog perioda, koji će oštro pogoditi i našu zemlju, "sve što je istočno od Tise, Dunava, Velike i Južne Morave, zahvatiti sušni pojas", prognozirao je on, dodajući da bi taj prostor, zbog tako drastične promene klimatske situacije, "ispao iz kukuruznog pojasa Evrope".
Treba takođe, prema rečima Jevtića, imati u vidu i činjenicu da je tokom proteklih 100 godina na teritoriji Srbije svaka druga godina, u proseku, bila sušna, što je još jedan dokaz koliko je važno da se trajnije reši problem navodnjavanja.
Pomoći individualnim proizvođačima
Jevtić je potvrdio da je navodnjavanje obradivog zemljišta u Srbiji daleko najmanje u poređenju sa zemljama iz bliskog okruženja, navodeći podatak da se u nas pravim zalivnim sistemima "tretira" svega oko jedan odsto od ukupno 4,7 miliona hektara obradivog zemljišta.
"Ukoliko se, međutim, imaju u vidu i zalivni sistemi koje, u pojedinim delovima Srbije, sve masovnije upotrebljavaju individualni zemljoradnici, naročito u proizvodnji povrća, tada je procenat zalivenog zemljišta ipak veći", rekao je Jevtić.
On smatra da bi još masovnije navodnjavanje moglo da se ostvari ako bi se individualnim proizvođačima obezbedili jeftini, čak i beskamatni krediti. Time bi bila olakšana nabavka uređaja za navodnjavanje, bilo da je reč o agregatima za prenos vode, ili nabavci sistema "kap po kap".
Krupni zemljovlasnici
Prava je šteta, prema rečima potpredsednika PKS, što više nećemo imati prilike da organizujemo zalivne sisteme na velikim poljoprivrednim kompleksima, koji su već, uglavnom, privatizovani.
"Novi, krupni zemljovlasnici su kupili zemlju da bi je, kad dođe vreme, što bolje prodali i njih navodnjavanje ne zanima", tvrdi Jevtić i podseća da se mogućnosti hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav minimalno koriste, a da je slično i sa još nekim vodnim sistemima, koji su potpuno zapušteni ili se održavaju na neodgovarajući način.
Otpornost na sušu
Jevtić veruje da se budući sušni period može savladati veoma uspešno ako se brzo i stručno poradi na stvaranju novih domaćih biljnih vrsta, koje će zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda.
Ranije je, kad je reč o stvaranju proizvoda otpornih na sušu, već uspostavljena odlična saradnja naših poljoprivrednih instituta sa međunarodnom bankom gena ICARD iz sirijskog grada Alepa, koja ima ogroman broj gajenih biljaka iz polupustinjskog pojasa - od Maroka, na severu Afrike, do Kazahstana, u centralnoj Aziji, ističe Jevtić.
Cilj te saradnje je bio da se obavi ukrštanje naših sorti sa sortama otpornim na sušu. Ali, taj projekat je propao, jer nadležno ministarstvo krajem prošle decenije nije imalo sluha za ostvarenje takvog programa.
Pored stvaranja novih sorti, oplemenjivanjem biljaka da bi bile što otpornije na očekivani ekstremno sušni period, Jevtić kao posebno važan zadatak naših poljoprivrednih stručnjaka navodi i istraživačke radove sa ciljem da se utvrdi koji bi način zalivanja najviše odgovarao različitim vrstama zemljišta i biljaka u raznim regionima Srbije.
Izgradnja plovnog puta
"Možda je vreme da se vizionarski projekat od početka druge polovine 19. veka, o izgradnji plovnog puta Dunav-Vardar-Egejsko more, ponovo oživi", ističe potpredsednik PKS i dodaje da bi se time stvorio novi međunarodni plovni put, ali i rešio problem navodnjavanja u središnjem i južnom delu Srbije.
Nužda će nas možda u budućnosti naterati da razmišljamo i o obezbeđenju vode za navodnjavanje Šumadije izgradnjom kanala Sava-Velika Morava-Zapadna Morava, zaključio je Jevtić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
