Izvor: S media, 12.Avg.2011, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeste li čipovani?
Kao svaka nova tehnologija, RFID je odmah stekao mnogo obožavalaca i još više bezrazložnih neprijatelja. PC P r e s s predlaže da ga najpre upoznamo, pa tek onda zauzmemo stav.
Izraz RFID je skraćenica od Radio Frequency Identification, radio-frekventna identifikacija. Ništa spektakularno, reklo bi se: dva primopredajnika komuniciraju tako što čitač emituje poruku u kojoj je sadržan zahtev za identifikacijom, a tag se odazove svojim kodom. To >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nije ništa novo, ali je kvalitativni skok omogućen kada je neko došao na jednostavnu ideju da iz taga izbaci baterije za napajanje, a da umesto njih direktno koristi energiju iz antene.
Dijamanti su najbolji prijatelji – čipova
Time je smanjen domet između čitača i taga a povećan je zahtev za velikim i efikasnim antenama, ali je nepostojanje baterija dovelo do smanjenja dimenzija, težine i cene, te do potpunog odsustva potrebe za održavanjem. Odmah su pronađene nove primene.
Danas nalazimo RFID tagove u obliku samolepljivih etiketa ne debljih od papira, privezaka za ključeve, kartica za isključenje alarmnih uređaja i automatsko otvaranje vrata, kao i u bezbroj drugih oblika.
Malo teorije
Intel sprema novu čip tehnologiju
Mada postoje aktivni RFID tagovi, koji imaju svoje baterije za napajanje pa su i domet i dimenzije znatno veći, ovde ćemo govoriti samo o pasivnim tagovima, čiji domet se meri centimetrima.
Čitač i tag imaju podešena LC oscilatorna kola, kojima induktivnosti (L1 i L2 na priloženoj blok-šemi) ujedno služe i kao antene. Standardne učestanosti su 125 kHz ili 13,56 MHZ, mada postoje i uređaji koji rade u UHF području, od nekoliko stotina MHz do gigahercnog opsega, ali se kod ovako visokih frekvencija ne koriste ovako vis zavojnice, nego rezonantni provodnici specijalnih oblika.
Na šemi je prikazan jedan od principa na kojima rade RFID uređaji. U levom delu je čitač, koji predajnikom TX1 napaja oscilatorno kolo L1C1 naizmeničnim signalom noseće učestanosti (125 kHz ili 13,56 MHZ), modulisanim (periodično prekidanim) digitalnim signalom.
Tag, koji je u desnom delu šeme svojim oscilatornim kolom L2C2 prima isti sign demoduliše ga (uklanja noseći talas) prijemnikom RX2 i prosleđuje digitalni signal do procesora CPU2. Istovremeno se signal sa antene ispravlja diodama D1-D4, pa se kondenzator C3 puni jednosmernim naponom koji služi za napajanje taga.
Probijena zaštita Ajfona?
Povremene pauze u predaji čitača, kada se šalju logičke „nule“, neće uzrokovati prekid u radu taga, jer u kondenzatoru C3 ima dovoljno energije do sledeće „jedinice“.
S druge strane, tag šalje poruku čitaču tako što periodično prigušuje svoje oscilatorno kolo (antenu) elektronskim prekidačem, koji je u šemi pojednostavljeno prikazan kao preklopnik S1. On, dakle, nema svoj predajnik, pa logičke jedinice šalje čitaču tako što kratkim spojem na oscilatornom kolu L2C2 preoptereti oscilatorno kolo L1C1, čime će delimično smanjiti napon. Ovo je prikazano oscilogramom „Prijem 2“ u gornjem delu šeme. Ostaje samo još da prijemni deo RX1 u čitaču demoduliše serijski signal i pojača ga.
Dakle, čak i tokom prijema, predajnik radi punom snagom. Naizmenični signal na izlazu iz predajnika TX1 je uvek jednak, a kratkotrajna induktivna preopterećenja oscilatornog kola stvaraju pad napona na otporniku R1, čime se prima poruka.
(S media)
