Izvor: Politika, 18.Mar.2008, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jelašić: Svi udaraju, niko ne pomaže

Nikome – ni ministrima, ni bankarima, ni privrednicima, a ni mnogim građanima, nisam baš mio zbog mera koje preduzimam, ali ja ne mogu drugačije, kaže guverner NBS

Nisam nimalo nesrećan što mi niko ne „pomaže” u vođenju monetarne i antiinflacione politike, ali sam u isti čas i svestan da bi izazovi s kojima se sada suočavam verovatno bili manji da u tom poslu imam odgovarajuću podršku ministarstva finansija i ukupne ekonomske politike zemlje, kaže za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naš list guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić odgovarajući na pitanje da li zazire od „prevelike doze” samostalnosti, pogotovo posle još jednog raspuštanja parlamenta i rada vlade u ostavci, kada se većina ventila javne potrošnje namerno otvara u bici za glasove, a guverneru zagorčava život.

Njemu kao guverneru i NBS kao centralnoj banci, kaže, nigde u „opisu radnog mesta” ne piše da treba da se stara o ekonomskom blagostanju, rastu standarda, većem broju radnih mesta" već, naprotiv, da se brine o zdravlju nacionalne valute i stabilnosti cena. Ko to, upozorava, ne razume – on nije kriv. Zna on da nikome – ni ministrima, ni bankarima, ni privrednicima, a ni mnogim građanima, nije baš mnogo mio zbog mera koje preduzima, ali on ne može drugačije. I dok ga javno kude, dotle mu pojedini ministri privatno odobravaju, a i mnogi građani u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu prilaze i rečima bodre – „ne daj pare – majstore”. To mu, priznaje, više godi nego sva profesionalna ili politička podrška, s bilo koje strane došla.

– Znam da nekima moja „prevelika samostalnost” smeta i da bi mi rado skresali ingerencije, recimo, novim zakonom o NBS. Pribojavaju se da ću preći neku njihovu nevidljivu granicu slobode u vođenju monetarne i antiinflacione politike. Baš kao što su mi pre neki dan pojedinci zamerili što je Monetarni odbor NBS doneo odluku da referentnu stopu povećamo za tri procentna poena – sa 11,5 na 14,5. Svima su puna usta prakse razvijenih zemalja, pa i Amerike, u kojima se takvi potezi mere četvrtinom ili najviše polovinom jednog procenta. Bravo! A niko od njih neće da prizna u kakvim se mi to ekonomsko-političkim, pa i društvenim okolnostima nalazimo, tako da je takva mera bila jedino moguća. Gotovo iznuđena. Nisam uveren da je čak do kraja i delotvorna i da uskoro nećemo morati da je opet menjamo naviše. Da li je trebalo da čekamo da kuću zahvati požar, pa tek onda da krenemo s gašenjem, ili da to učinimo čim smo videli prvi dim – kaže Jelašić i dodaje da je pitanje mere u vođenju monetarne politike odista složena tema, ali da njega interesuje samo krajnji rezultat – bazna inflacija od tri do šest odsto do kraja 2008. I tu je kraj, ali i početak onoga čime se on bavi.

Daj Bože, naglašava, da vladu formiramo do kraja avgusta i da bar u septembar uđemo sa novim, restriktivnijim budžetom. To ga najviše zanima, jer bez osnovnih naznaka poreske politike i razmera javne potrošnje, ni on ne može sigurno da brodi nemirnim ekonomskim i finansijskim vodama. I onda ga čak i ozbiljni ljudi pitaju što povećava kamatu.

– Imam utisak, a na ovom poslu sam, kao zamenik, a potom i kao guverner, već sedam i po godina, da sam nalik bokserskoj krušci u koju svi besomučno udaraju iz sve snage i smerova, zato što dobro radim svoj posao. To nije uvek prijatno, ali me te „batine” uveravaju da sam na dobrom putu. I sa njega, bar još pet godina, do 2012. dokle mi traje mandat, neću odstupiti – naglašava guverner i upozorava da bi ga sa mesta prvog čoveka centralne banke mogao „odjuriti” neki novi propis, po kome bi mu se ozbiljno skresala samostalnost i nezavisnost u vođenju monetarne i kreditne politike.

Govoreći o veoma oskudnom „alatu” kojim se može boriti za stabilnost, a sve se, uglavnom, može svesti na kamatnu politiku, repo-operacije (povlačenje novca iz opticaja), mere supervizije i obavezne rezerve i sve to za samo trećinu novčane bilansne sume, jer su preostale dve u devizama, a na njih ne može da utiče, Jelašić podseća da se do konkurentnije privrede ne dolazi višim stopama inflacije, već produktivnijim radom. Sve što danas propustimo da u tom smeru učinimo, sutra će biti teže i skuplje, a to naši političari nikako neće da shvate. Mora da podilaze biračima.

Velika većina ministara, čak i njemu bliskih resora, javno se zalažu za šest ili 6,5 odsto inflacije, a u sebi računaju deset. Kažu devet, a misle na 12.

– I kada kažem da je to od tri do šest procenata bazne inflacije, oni mi se bezmalo, javno, smeju i optužuju da se toga držim kao pijan plota. A ja samo znam da je stopa inflacije prava slika i prilika pacijenta zvanog privreda Srbije. Kada tu informaciju pročitaju strani bankari ili investitori, oni tačno znaju s kim imaju posla, a ja nisam kriv što moram da je poboljšavam i što to većini ne prija – poručuje guverner.

Slobodan Kostić

-------------------------------------------------------

Sporo učimo

– Bio sam prošle sedmice na velikom seminaru MMF-a i EBRD-a i tom prilikom se sreo sa poznatim mađarskim monetarnim stručnjakom Đerđom Separijem, koji je sredinom osamdesetih u ondašnjoj Jugoslaviji predvodio misiju MMF-a. I znate li šta me je pitao? „Da li je moguće da neko u Srbiji danas, posle 20 godina, još misli da se protiv inflacije može boriti nižim kamatnim stopama?”

I njemu je rekao, a juče ponovio, antiinflaciona politika košta i boli. Traži krv, znoj i suze. Problem je, tvrdi, što mi sporo učimo i što zarad političkih poena ili predizborne trke nećemo i ne želimo da zagrizemo tu strašno kiselu jabuku.

Prošle godine za vođenje antiinflacione politike potrošeno je, preko repo-operacija 15,6 milijardi dinara. Ove, procenjuje, neće biti manje. Ali, NBS zakonom nije propisana visina profita, već stabilnost cena.

------------------------------------------------------------

Trošimo preko mere

Guverner se saglašava sa procenom da smo od 2002. do kraja 2007. potrošili oko 42 milijarde dolara koje su nam „dotekle” po raznim osnovama, ali da smo tolikim parama mogli mnogo više da učinimo u podizanju ekonomije. Ipak, njega više zabrinjava činjenica da se u tom pogledu ni sada ništa ne menja. Prošle godine nam je kao strane direktne investicije stiglo neto 2,2 milijarde dolara, a za bezmalo pet smo se dodatno neto zadužili. Sve je otišlo za izmirivanje tekućeg platnog deficita koji je već narastao na 16,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

– Bojim se da je Srbija već zapala u opasnu zavisnost od priliva tuđih para. Kao narkoman. Na kratak rok može ovako da ide, ali na duži – teško. Postaviće se pitanje održivosti kakvog-takvog razvoja”, upozorava Jelašić.

---------------------------------------------------------

Stabilne rezerve

Devizne rezerve Srbije, od oko 14,5 milijardi dolara, nisu nikakva tajna. Sastoje se od novca države, NBS, ali u najvećoj meri od nove devizne štednje i obavezne rezerve banaka za njihovo zaduživanje u svetu. Svaki dolar je preko Bundes banke i Američkih federalnih rezervi (Fed) uložen napolju u prvoklasne papire. Prema guvernerovoj oceni devizne rezerve su veoma stabilne i povremene manje intervencije na tržištu od pet miliona evra, nisu nikakav problem.

Na pitanje, kako će se platiti cena antiinflacione politike, guverner Jelašić kaže da su mu celokupnu lanjsku dobit od 5,8 milijardi dinara „pojele” negativne kursne razlike, zbog slabljenja dolara u odnosu na evro, a potom i prema dinaru i da je NBS iskazala gubitak od 8,1 milijardu dinara isključivo po tom osnovu. Taj minus ide na teret rezervi NBS, a ako ih i one ne podmire – izmiriće ih republički budžet.

[objavljeno: 19/03/2008.]

Nastavak na Politika...