Izvor: Blic, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Razmatramo nove mere za suzbijanje inflacije
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da će centralna banka, pored novouvedenih, razmotriti donošenje dodatnih, najmanje bolnih mera, ukoliko bude bila ugrožena stabilnost cena i inflacija pređe projektovanu.
Može da se desi da donete mere, poput smanjivanja roka za otplatu keš kredita i povećanja referentne kamatne stope, ne budu dovoljne, pogotovu ako se očekuje povećanje fiskalnih izdataka u poslednjem kvartalu ove godine, ukazao je on. Povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inflacije za jedan do dva odsto od projektovane bi značilo da više nemamo inflaciju koja opada, već se povećava, što bi prouzrokovalo smanjenje realnih prihoda za sve ono što je obećano u prethodnom periodu, naglasio je Jelašić gostujući na TV B92. To bi, prema njegovim rečima, značilo da "bukvalno vadimo iz džepa svih građana dodatnu sumu novca" i da se dovode u pitanje neki dogovori sa sindikatima i isplate nadležnosti najstarijim sugrađanima.
Jelašić je podsetio da je i Vlada, u nameri da to spreči, donela neke mere, kao što su uvođenje kvota za izvoz i odlaganje povećanja cene električne energije. Istakavši da ćemo mnogo bolje živeti sa stabilnom valutom i nižom stopom inflacije, guverner NBS je upozorio da su građani u prvih šest meseci ove godine već podigli kredita koliko su to učinili tokom cele prošle godine. "Ukoliko se ceo taj volumen keš kredita sada prelije na namenske kredite, onda će NBS biti primorana da propiše administrativne mere kako bi suzbila povećanje roka za isplatu kredita koje banke sada daju za te kredite", rekao je Jelašić. Prema njegovim rečima, najveći broj naših građana se, nažalost, ne zadužuje kod banke koja nudi najpovoljnije kredite, a to znači najniže efektivne kamatne stope, već kod banaka koje traže najmanju mesečnu ratu. "Banke su tu isključivo da zarade i ako ljudi samo sa jednim višegodišnjim keš kreditom mogu da isfinansiraju svoje letovanje, onda bi najbolje bilo da na takvo letovanje nikada ni ne odu", kazao je Jelašić, dodavši da je to "surova stvarnost" i da bi morali da se više bavimo štednjom, a ne samo sa potrošnjom.
On se saglasio sa izjavom ministra finansija da postoje određene indicije da je povećanje cena delimično posledica zloupotrebe monopolskog položaja, pa možda i formiranja određenih kartela u privredi Srbije. Osim suše, cene električne energije, naftnih derivata, komunalnih usluga, cigareta, lekova..., na porast cena osnovnih životnih namirnica uticale su i plate, koje su povećane za 30 odsto i značajno doprinele povećanju domaće tražnje, što automatski povećava budžetske prihode.
Jelašić je objasnio da je problem inflacije "u sistemu da se sve rešava prevaljivanjem cena". "Jedan veliki broj povećanja cena komunalnih usluga nema veze sa kursom i troškovima, već isključivo sa principom: 'pa, ljudi više zarađuju - ajde da dignemo više cene'", ukazao je on.
Govoreći o njegovom eventualnom reizboru na tu funkciju, guverner centralne banke je rekao da još nije odlučio da li će prihvatiti da bude ponovo izabran, "obzirom da je to prilično veliki pritisak'' i još ne zna kako će uticati na njegovu buduću karijeru. "Nikako ne bih želeo da preuzmem odgovornost za stabilnost cena i finansijskog sektora ako zaposleni u NBS ne mogu da odlučuju, već to bude činio neko sa strane". Jelašić je naglasio da će prvo da vidi kakve će biti nove izmene Zakona o NBS, "za koje još ne zna kakve su, iako bi NBS trebalo da učestvuje u tim izmenama". "Očito da ove izmene nemaju veze sa novim Ustavom, niti sa harmonizacijom sa EU, već se radi isključivo o tome da neko kaže: 'ovaj ima mnogo vlasti i treba mu je skresati'", ocenio je on.
Jelašić je "priznao" da se politika uvek mešala i da će se i ubuduće mešati prilikom izbora guvernera, ali da se posle toga nezavisnost dokazuje na način na koji guverner radi.
