Izvor: Glas javnosti, 01.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija zavisi od muzičkih želja stranaka
BEOGRAD - Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije kaže da će inflacija ove godine biti jednocifrena samo pod uslovom da se budžetska potrošnja ne poveća. „Kada bih znao šta će se od muzičkih želja ukomponovati u budžet, mogao bi lako da izračunam kolika će biti inflacija. Već nekoliko nedelja pokušavam, delimično i provocirajući postavljenim pitanjima, da saznam odakle pare za povećanje rashoda, da li je to preko podizanja stope PDV-a, zaduživanja u inostranstvu ili smanjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << investicija, ali odgovora nema“, kaže Jelašić.
Monetarni odbor je pre nekoliko dana konstatovao da se inflacija smiruje i zbog pada cena nafte, pa zbog toga nije podignuta referentna kamatna stopa, ali poskupljuje struja?
- Nezavisno od poskupljenja struje, a krajem trećeg kvartala najverovatnije i svih komunalija, ipak vidimo svetlo na kraju tunela i očekujemo povoljniji razvoj kretanja inflacije i u avgustu. Ključnu ulogu će, pored cena nafte, imati pre svega šta će se dešavati u Srbiji sa fiskalnom politikom. Sve što je bilo negativno u proteklih devet meseci, od cene nafte, preko rasta cena poljoprivrednih proizvoda, do uticaja izbora i proglašenja nezavisnosti Kosova, iza nas je i Srbija je došla u novi ekvilibrijum i pitanje je da li ćemo sada sve to srušiti probijanjem planirane potrošnje. I manje promene u budžetu u ovoj godini imaće značajan negativni efekat na budžet u 2009.
Može li da se „zacementira“ javna potrošnja?
- Hajde da se ne zavaravamo. Budžet ne može u 2008. da ostane nepromenjen. On je planiran pod pretpostavkom da se penzije prilagode rastu inflacije od 6,5 odsto, a ona je sada veća. Pitanje je i da li će se i u kojoj meri ograničiti rast plata. Srbija se opet nalazi u istoj zamci da političari obećaju povećanje zarada uzimajući u obzir jednu stopu inflacije, a kada ona probije plan i obezvredi plate, nadaju se da ljudi neće tražiti dodatno povećanje. Na kraju uvek smo majstori da nađemo neke rezerve i podignemo plate, umesto da obezbedimo nisku stopu inflacije. Ako vlada sada popusti, to će biti ulaznica za novi talas povećanja cena.
Da li vam je sada lakše da nađete zajednički jezik sa ministrom finansija jer je na tom mestu Diana Dragutinović, koja je kao viceguverner bila vaš bliski saradnik. Ona je obećala da će biti čvrste ruke i da neće dozvoliti povećanje potrošnje.
- Dugo sam radio sa njom i siguran sam da ona neće popustiti, ali ona nije političar koji kaže jedan dan jedno, a drugi dan drugo. Pored toga neće više biti različitih metodologija, pa da NBS kaže da je u budžetu deficit, a vlada tvrdi da postoji suficit. Ali, ipak, ni dan-danas niko ne zna šta će se ispuniti od zahteva pojedinih partija. Ja ne vidim prihode iz kojih će se to namiriti, ali može doći neko i reći, lako ćemo to ispuniti.
Koliki su gubici NBS zbog povlačenja viška dinara iz opticaja?
- To nisu gubici, to su troškovi. Centralne banke koje nemaju monetarnu politiku, nemaju takve troškove. Trenutni obim hartija od vrednosti koje je izdala centralna banka je oko 220 milijardi dinara i ako se pođe od pretpostavke da će ostati ova referentna kamatna stopa i sledećih godinu dana, a nadam se da neće, to bi značilo da su izdaci oko 31 milijardu dinara. Očekujem da s državom podelimo ovaj trošak tako što bi ona emitovala hartije od vrednosti kojima bi povlačila novac. Međutim, kada je u pitanju prošla godina, isključivi razlog zašto je NBS zabeležila gubitak su kursne razlike, odnosno kretanje dolara. Centralna banka ne može da se zaštiti od deviznog rizika, niko nije znao koliko će dolar izgubiti na vrednosti, a u toj valuti se drži deo deviznih rezervi zbog činjenice da u dolarima imamo i deo obaveza. Slovačka centralna banka u svom bilansu stanja ima akumulirani gubitak od 3,4 milijarde evra u najvećoj meri zbog kursnih razlika, odnosno troškova sterilizacije. Da NBS nije sprovela takvu monetarnu politiku kurs ne bi bio 77 dinara, a inflacija bi sigurno bila značajno viša. Mnogo je veća korist od takve monetarne politike, nego što je šteta zbog napravljenih troškova.
Da li to znači da će dosadašnji trošak morati da pokrije Narodna banka, a budući će deliti sa državom?
- Bilo bi mnogo bolje da se ti troškovi pokriju na kraju godine iz budžeta. Napravio sam grešku kad sam ukazivao na troškove u nadi da neće biti kriv lekar koji je ustanovio dijagnozu, već onaj koji je doprineo da se bolest izazove. Zato sam na NBS navukao kritiku, umesto da ona bude usmerena na stvarne krivce. Ako se taj trošak sada ne pokrije banka će ga knjižiti u nadi da će se pre ili kasnije naći ministar finansija koji će rešiti taj problem.
Dinar ovih dana jača, a u javnosti se spekuliše da određeni broj banaka ili privrednika utiče na nivo kursa. Postoji li mogućnost da se u međubankarskoj trgovini napravi lobi koji će uticati na kurs koji mu odgovara?
- Jedno je sigurno, ako neko nije zainteresovan za jači dinar to su sigurno banke, koje se dokapitalizuju iz inostranstva u stranoj valuti, a posle devize prodaju za dinare, kako bi ih plasirale. O ličnom interesu bankara, čije su plate denominovane u stranoj valuti, a isplaćuju se u dinarskoj protivrednosti, da i ne govorimo. NJima svakako odgovara da kurs evra nije 77 dinara, nego znatno više. Sve ovo što se sada dešava je rezultat onoga što je NBS sprovodila još u januaru i februaru, ali se to tada nije dovoljno odslikavalo na kurs. Sada je to iza nas i na kurs se reflektuje restriktivna monetarna politika. Nekome je dobro, a nekome loše. Da su izvoznici zakucali na vrata banaka kad je evro vredeo 83 dinara, danas bi toliko dobili za jedan evro, ali ponovo su neki naseli na priče da će posle izbora kurs biti još viši. Svaki put kada počne guslanje da će kurs rasti, desi se upravo obrnuto. Kurs određuje tržište i Narodna banka od 12. maja nije intervenisala na deviznom tržištu, čak ni prodajom deviza otkupljenih od menjača.
Ni Radovan nije podigao rejting
Kako popraviti kreditni rejting Srbije?
- Iz izveštaja agencije „Standard end purs“ vidi se razlog koji je doprineo da pozitivna ocena sklizne na neutralni nivo, pa na negativni, a to je fiskalna politika. Očigledno da ni Radovan Karadžić nije dovoljan da se podigne kreditni rejting. Tačno se zna šta treba da se uradi, a to je pre svega nastavak evropskih integracija i strukturne reforme, na čemu dve godine ništa nije urađeno.
Da li vas zabrinjava spoljni dug Srbije?
- Ne zabrinjava me javni, ali brinem zbog visokog privatnog, naročito zbog toga što jedan veliki deo ne ide preko bankarskog sektora Srbije već direktno kao „kros border“ krediti. Svesni smo da zbog restriktivne monetarne politike, odnosno visoke obavezne rezerve od 45 odsto na zaduživanje banaka u inostranstvu jedan deo kredita ide direktno iz inostranstva. Nadam se da će se uskoro stvoriti uslovi za smanjenje obavezne rezerve banaka na zaduživanje u inostranstvu.
Zagovarate novi aranžman sa MMF, da li je vlada pokazala i jedan znak da je voljna za to?
- Od MMF još ništa zvanično nije zatraženo. Redovne konsultacije su predviđene za novembar, ali sam siguran da bi predstavnici MMF bili spremni i mnogo pre toga da razmotre ekonomsku politiku ove vlade, ali ona još nije utvrđena već se samo govori o prohtevima pojedinih stranaka. Prvo Srbija treba da napravi kratkoročnu i srednjoročnu ekonomsku strategiju da bi MMF mogao da je oceni. MMF je teško da pomogne nekome ko sam ne zna šta hoće.
Da li će Kosovo i Metohija postati član MMF i Svetske banke?
- Ako imamo u vidu koja je glasačka moć zemalja u ovim institucijama, a koje su istovremeno i priznale nezavisnost Kosova to je više od 50 odsto. Kosovo ima realne šanse da postane ilan MMF, zatim i Svetske banke.
Znači da je to završena stvar, pitanje je samo dana?
- To je manje više pitanje procedure. Ipak, dobro je što članstvo Kosmeta neće biti na uštrb težine glasa Srbije. Kvotu koju ima Srbija će i zadržati, kao i ostala prava koja ima po osnovu članstva u Fondu.
"Svaki put kada pocne guslanje...bla,bla...desi se..." Desi se to da otpad tvog kalibra, lesinari strvinarski rade "leva ruka - desni dzep", eto to se desi; hohstapleri tvog ranga su, do sada, na mishice gurali i plasirali svoj bezobrazluk, vezbao si ti i guranje para u kofer, itd,itd, "guslaj" malo o tome, barabo pokvarena i nepismena. Nikome nije gorela do zore, razmisli malo kako je lepo svirati klavir, stoko!
Jelašić: Inflacija možda bude jednocifrena
Izvor: Mondo, 01.Avg.2008
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da će inflacija ove godine biti jednocifrena samo pod uslovom da se budžetska potrošnja ne poveća.
