Izvor: B92, Beta, Tanjug, 04.Maj.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Pad BDP-a oko šest odsto
Beograd -- Pad bruto društvenog proizvoda (BDP) u Srbiji u 2009. godini biće oko šest odsto, procena je guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Radovana Jelašića.
Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da bi vlada trebalo bolje da vodi računa o dešavanjima u preduzećima
"Vlada Srbije bi novim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) trebalo da predvidi šta će uraditi ako prihodi budžeta budu manji od planiranih", rekao je Jelašić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Posledice smanjenja privredne aktivnosti i potrošnje, kao i zamrzavanja penzija i plata, osetiće se, prema njegovim rečima, u drugoj polovini ove godine.
Guverner je rekao da je u prvom kvartalu ove godine, usled ekonomske krize, pad BDP-a bio između pet i sedam odsto, što se možeočekivati i za celu godinu, iako je rebalansom budžeta, koji je usvojen prošle nedelje, predvidjen pad od dva odsto.
Aranžmanom sa MMF-om, koji treba da bude odobren 15. maja, kako je dodao, predviđena su dva scenarija privrednog pada u Srbiji, a prema lošijem će on iznositi šest odsto.
"Situacija je sada gora nego u vreme kad je dogovoran aranžman, ali treba sačekati da se vidi kakvi će biti efekti mera koje vlada preduzima da bi se ublažile posledice ekonomske krize", istakao je Jelašić.
On je povodom štrajkova u nekoliko preduzeća u Srbiji rekao da ga ne bi čudilo da bude sve više takvih dešavanja i dodao da je Vlada odavno trebalo da formira radno telo koje bi pratilo šta se događa u preduzećima koja imaju teškoće izazvane krizom.
Guverner je naglasio da je dobro da ima što više kredita za preduzeća, ali da krediti neće rešiti suštinske probleme srpske privrede, kao što su smanjena potražnja, neproduktivnost, nemogućnost dokapitalizacije i neekonomske barijere.
Centralna banka je, kako je rekao, restriktivnom monetranom politikom pre izbijanja ekonomske krize, doprinela da bankarski sektor sada bude likvidan i solventan.
IZIT: Pad BDP-a u 2009. najmanje 10 odsto
Đelić: Kredit MMF-a 11 maja
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potvrdio je da će Međunarodni monetarni fond (MMF) odobriti Srbiji 11.maja kredit od tri milijarde evra, čime će biti otvorena vrata i za druge kreditne arnažmane. "Odluka Borda MMF-a je veoma važna za monetarnu stabilnost Srbije u ovoj i narednoj godini, ali je istovremeno i uslov za nove pozajmice od Evropske unije i komercijalnih banaka", rekao je Đelić posle potpisavanja ugovora o finansiranju projekta "Evropski indeks konkurentnosti Srbije". Prema njegovim rečima, istog dana biće potpisan i ugovor o kreditu Evropske investicione banke od 250 miliona evra, namenjen malim i srednjim preduzećima u Srbiji.
Institut za tržišna istraživanja (IZIT) ocenio je, da će Srbija ove godine ipak imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje 10 odsto. Saradnik IZIT-a Saša Đogović smatra da nove mere Vlade Srbije nisu održive i da su antirecisione samo za budžet, a ne za privredu Srbije.
"Te mere nisu održive sa stanovišta prihoda, jer ćemo imati pad BDP od minimum 10 odsto", rekao je Đogović, dodajući da neće biti dovoljni prihodi od akciza na mobilnu telefoniju i gorivo, jer će biti manja potrošnja tih usluga.
Prema njegovim rečima, najavljeno povećanje PDV-a nije namenjeno sapsavanju privrede, jer se povećava poresko opterećenje i smanjuje budžet domaćinstava.
"To su kratkoročni potezi, kupovina vremena bez jasne strategije za obnovu privrede", ocenio je Đogović.
On je kazao i da su start ap krediti, koje odobrava država nepotrebni i da je to "bacanje para iz budžete i kupovina vremena iz političkih, a ne ekonomskih povoda". Kako je rekao, zapošljavanje pripravnika u privredi je takođe loše, jer ta preduzeća ne mogu da zadrže ni postojeće radnike.
Ekonomista Mlađen Kovačević rekao je da je u Srbiji ekonomska kriza velikih razmera i da se ne vidi izlaz.
Kako je rekao, privreda ima velike gubitke, javlja se problem nelikvidnosti, a broj nezaposlenih se povećava, a BDP bi mogao da padne najmanje 10 odsto.
Kovačević je naveo i da je veliki problem Srbije zavisnost od spoljnog kapitala. "Potrebno je ulaganje u poljoprivredu, energetiku, nauku i koridor 10", rekao je Kovačević.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac izjavio je da je potrebno što više pomoći poljoprivredi, prehrambenoj industriji i preduzećima koja pozitivno posluju.
"Potrebno je izračunati koliko procenata BDP je potrebno privedi, a ostatak dati administraciji", rekao je Kanjevac i dodao da je potrebno smanjiti i broj ministarstava i broj poslanika.
