Izvor: B92, 07.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Kurs slika srpske privrede
Beograd -- Guverner NBS Radovan Jelašić smatra da je kurs dinara "slika stanja privrede i politike u Srbiji", ali i veruje da će dogovor sa MMF-om normalizovati situaciju.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izrazio je uverenje da će situacija na domaćem finansijskom tržištu biti normalizovana, čemu će doprineti dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom koji će, kako je naveo, biti postignut tokom vikenda.
On je precizirao da se taj sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neće odnositi na kurs dinara, dodajući da će o sporazumu odlučivati vlada i da će biti dostupan javnosti.
"Od republičke vlade se očekuje da donese restriktivan budžet za sledeću godinu, da dogovori aranžman sa MMF i da skreše potrošnju”, rekao je Jelašić i podsetio da se u zakonu o Narodnoj banci Srbije kao cilj ne spominje kurs dinara, nego postizanje i održavanje stabilnosti cena.
"U skladu sa tim osnovnim zadatkom, centralna banka prvenstveno politikom kamatnih stopa utiče na ponudu i tražnju deviza na deviznom tržištu, tako da se kurs dinara indirektno usmerava ka dugoročno održivoj putanji”, objasnio je on.
Govoreći o kretanju kursa dinara, premijer Mirko Cvetković je rekao da se on relativno smirio i da jutros nije bilo novih intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu.
On je podsetio da je zvanična politika države Srbije da ne želi da brani određeni nivo kursa, već da NBS ima zadatak da spreči visoke dnevne oscilacije dinara prema vodećim svetskim valutama, ali ne dugoročno, i da ne utiče na tendiciju kursa srpske valute.
Ministarstvo finansija ne želi da se izjašnjava o predlozima MMF-a vezanim za javne finansije Srbije dok traju pregovori o sklapanju novog aranžmana sa tom međunarodnom finansijskom organizacijom. Predlog delegacije MMF-a je, kako se saznaje, da Vlada Srbije odustane od povećanja penzija za deset odsto, jer bi po tom osnovu rashodi budžeta u narednoj godini bili uvećani za više od 50 milijardi dinara. Delegacija MMF, koja je u Beograd stigla 28. oktobra i posetu bi trebalo da završi 9. novembra, uključena je u pripremu predloga budžeta Srbije za 2009. godinu i pregovara o novom aranžmanu sa tom državom.
Guverner NBS je ponovio da mora doći do velikog zaokreta u ekonomskoj politici, odnosno do smanjenja javne potrošnje, ističući da se zarade i penzije ne mogu finansirati iz tekućih prihoda.
On je rekao da bi, prema poslednjim proračunima, inflacija na kraju godine trebalo da bude jednocifrena, ali i dodao da će će NBS za nedelju ili dve o tome imati preciznije podatke.
Jelašić je napomenuo da bi do kraja novembra Skupština Srbije trebalo da usvoji zakone koji treba da pomognu prevladavanju posledica svetske finansijske krize i objasnio da će se jedna od mera - garancija države na sve depozite do 50.000 evra odnositi na ukupne uloge i po osnovu štednje i na tekućim računima, kao i kamate na njih, bez obzira od kada datiraju.
Precizirao je, takođe, da će se ukidanje poreza na kamatu na deviznu štednju odnositi na period od usvajanja zakona do kraja 2009. godine. Guverner smatra da će u ovoj situaciji najbolje "proći" građani koji će ostaviti novac u bankama.
"Najvažnije je da uvek možete da podignete ušteđevinu i to je uvek najbolji mehanizam za sigurnost štednje", dodao je Jelašić.
On je podsetio da štednja iznosi polovinu deviznih rezervi Srbije i da će deviza biti dovoljno za osiguranje depozita ma koliko bilo potrebe da se njima interveniše zarad stabilnosti dinara.
Na pitanje da li je proteklih šest godina dinar bio precenjen, guverner je rekao da je kurs uvek bio izgovor za neefikasne.
Jelašić smatra da svetska finansijska kriza nije znak kraha liberalizma, ali je ukazala na potrebu pojačanog nadzora.
Profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta Danica Popović očekuje da će MMF Vladu Srbije primorati da manje troši, a više ulaže.
Prema njenim rečima, sporazum sa MMF-om je neophodan i ne sme biti ugrožen različitim stavovima članova Vlade o ovoj instituciji. "Kada imate MMF na svojoj strani, otvorili ste mnoga vrata, reći MMF-u 'ne’ je kao reći svetu 'ne’”, kaže Popovićeva.
"Dakle, ne mislim da MMF ima veću težinu nego domaći reformisti, najvažnije je šta se dešava u zemlji, ali ako se uspostavi harmonija između jedne i druge strane, to je onda jako dobro. Čini mi se da naša Vlada želi MMF kao podršku svojim odlukama, kako bi im to dalo veću težinu”, objašnjava ona.
Popovićeva navodi da je inflacija u Srbiji posledica velikih izdataka države za one koji primanja dobijaju iz budžeta i upozorava da je zbog toga neophodno uspostaviti kontrolu nad javnom potrošnjom.
