Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Dec.2009, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Devizno tržište smireno
KIKINDA - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas u Kikindi da je posle kraćih varijacija i nervoze došlo do smirivanja deviznog tržišta na srednjem kursu od 96,2 dinara za evro.
Pad vrednosti dinara koji je uzdrmao srpsku javnost u poslednjih nekoliko dana, nije neuobičajen, a Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih rezervi da spreči prevelike dnevne fluktacije kursa, rekao je Guverner Radovan Jelašić.
(Ne) informisanost jedini razlog
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Aleksandar Ćirin iz kancelarija za lokalni razvoj Vršac, kaže da je informisanost jedini razlog što se ovakve kreditne linije ne koriste više, jer privrednici ne saznaju na vreme uslove i rokove kredita. Sa druge strane Rober Vaštag iz Udruženja preduzetnika Ada, kaže da preduzetnicima nedostaju i ideje, ali i da je trenutna ekonomska situacija takva da privreda ne želi da se zadužuje ma kako povoljna sredstva im nudili.
Razloga za strah nema
Takva kretanja rezultat su pre svega smanjenja referentne kamatne stope i uobičajene povećane tražnje za devizama na kraju godine, istakao je Jelašić, dodajući da ništa nije crno i belo: smanjenje referentne kamatne stope omogućuje jeftinije kredite, ali bankama kojima su tako oslobođena određena sredstva niko ne može zabraniti da za taj novac kupuju devize.
Razloga za strah nema, jer su devizne rezerve od preko 10 milijardi dinara dovoljne da se očuva stabilnost cena, naglasio je guverner u Kikindi.
Kikindskim privrednicima predstavljene su povoljne kreditne linije koje se realizuju preko Narodne banke Srbije, jer je istraživanje Agencije za mala i srednja preduzeća, kako je to rekao zamenik direktora Nebojša Radinović, pokazalo da domaća privreda nije dovoljno informisana, a o tome da li ima novca ili nema ideja, različito misle ljudi iz banatske privrede.
Saznanje o povoljnim kreditima ipak, ne može da škodi, a tri ponuđene linije, Evropske agencije za rekonstrukciju, Evropske investicione banke i one iz sredstava Vlade Italije, nude kamatne stope ispod komercijalnih i za privredu značajno vreme počeka.
Prilikom izbora uslova koju su ponuđeni treba voditi računa i o trenutnim kretanjima na evropskom finansijskom tržištu, naglasio je guverner, jer ono što je danas povoljnije ne mora da važi i sutra.
Ako neko može da bira danas između više fiksne kamatne stope i niže varijabilne koja sadrži maržu plus euribor, kaže Guverner, bolje bi bilo da izabere fiksnu kamatu, jer je vrednost euribora u normalnim uslovima kretala se između 2 i 3 odsto, što je daleko više od sadašnjih 0,7 odnosno 0.8.
Detaljnije informacije o kreditnim linijama privrednici mogu videti i na sajtu narodne banke, ali pre zaduživanja treba uračunati i to da ce zamrznute plate i penzije sledeće godine realno vredeti još manje, pa ne treba računati na povećanje domaće tražnje, a sa blagim rastom društvenog bruto proizvoda ne očekuje nas ni veće zapošljavanje u sledećoj godini, naglasio je Guverner, uz napomenu da se kreditima ne rešava problem već kupuje vreme za njegovo rešenje.
Više nije moguće trošiti više od zarađenog
Srbija je u proteklih devet godina, zahvaljujući zaduživanju u inostranstvu, mnogo više trošila nego što je zarađivala, a to više nije moguće, rekao je Jelašić.
Odavno u Srbiji nije bilo tako malo investicija kao ove godine, rekao je Jelašić banatskim privrednicima na konferenciji o međunarodnim kreditima za finansiranje malih i srednjih preduzeća.
On je najavio da će se Međunarodni monetarni fond 21. decembra izjašnjavati o programu koji je nedavno usvojila Vlada Srbije, sa zamrzavanjem zarada i penzija, uz inflaciju od šest odsto.
Jelašić očekuje da 2010. godina bude bolja od ove.
O kreditnim linijama Evropske investicione banke, kreditima Vlade Italije i sredstvima iz Fonda revoling kredita privrednicima iz Banata govorili su predstavnici tog fonda i Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
