Izvor: B92, 02.Avg.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić:Bazna inflacija prema planu
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić očekuje da će bazna inflacija ostati u planiranim okvirima od tri do šest odsto
Jelašića brine kakav će biti budžet za iduću, 2009. godinu
Jelašić je kazao da će najnovije povećanje cene električne energije, od 8,4 odsto, uticati na rast inflacije u avgustu, ali je izrazio optimizam u pogledu snižavanja ukupne inflacije do kraja godine.
Guverner kaže da je ubeđen da će u sledećih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nekoliko meseci inflacija biti sve manja, a ako taj trend bude dugoročan, postoji mogućnost da centralna banka smanji restriktivne mere. Istovremeno, dodao je da prvo vlada treba da uvede restriktivniju fiskalnu politiku.
"Zato nam, pre svega, trebaju na duži vremenski period niže stope inflacije, a kada se to desi, NBS će smanjiti nivo restriktivnosti. Ali, ponavljem, prvo treba da bude i restriktivnija fiskalna politika", rekao je on.
Jelašića brine i kakav će biti budžet za iduću, 2009. godinu. "Kakav će budžet biti za 2009. godini, ključnu ulogu u tome će igrati način rebalansa u 2008. godini, zato što one male izmene od nekoliko procenata, mogu značiti značajno povećanje izdataka u narednoj godini", objasnio je on.
Guverner NBS je predočio da centralna banka još nije dobila konkretne odgovore od vlade na koji način će se finansirati povećani rashodi i kako će se naći novac da se nadoknade smanjeni prihodi. On je dodao da pri tom misli na najavljeno povećanje penzija i zarada, kao i na smanjenje pojedinih poreskih prihoda i na investicije iz državne kase.
Odgovarajući na pitanje da li i dalje važi njegova preporuka gradjanima da je bolje da štede u dinarima, Jelašić je odgovorio potvrdno, napominjući da su na taj način oslobodjeni deviznog rizika, a i kamate u bankama su veće.
Kada je reč o kretanju kreditnog zaduženja građana, Jelašić je je naveo da se posle pooštravanja mera NBS, brzina novog zaduživanja se smanjila, a i kvalitet tog zaduživanja se promenio.
On je objasnio da "minusi" po tekućim računima građana i kratkoročno zaduživanje u bankama do dve godine, uopšte ne raste takvim tempom kao što je to bilo pre godinu ili dve.
"Jedini deo koji još i nadalje brzo raste to su hipotekarni krediti, sa ili bez državne garancije", upozorio je Jelašić i dodao da hipotekarni krediti ipak ne ugrožavaju u toj meri naš tekući platni deficit, kao što ga ugrožava kupovina uvezenih potrošnih dobara, koji se uglavnom realizuju preko 'minusa' na tekućem računu ili preko potrošačkih kredita.
