Izvor: B92, 04.Apr.2012, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftinog kredita teško da će biti
Beograd -- Sredinom aprila Izvršni odbor NBS smanjiće obaveznu rezervu bankama. Korekcija naniže biće minimalna, mada su očekivanja od ove odluke velika.
Pre svega, u centralnoj banci veruju da bi ona mogla da stabilizuje kurs i inflaciju, smanji troškove kreditiranja, odnosno otvari mogućnost za veća zaduživanja privrede.
Ipak, bankari i ekonomisti ne kriju da su skeptični da će NBS smanjenjem obavezne rezerve postići taj efekat.
Evropska kamata od koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zavisi cena indeksiranih kredita smanjena je od 0,55 do 0,77 odsto. Tako njegova tromesečna vrednost iznosi 0,77 odsto, a šestomesečna 1,077 odsto. Kod nas to najviše uticaja ima na stambene kredite. Tako za zajam od 50.000 evra, rata će biti niža za oko 20 evra.
Imajući u vidu da novi način obračuna povećava učešće skuplje valute, u ovom slučaju dinara u ukupnoj obaveznoj rezervi, ne očekuje se smanjenje cene kredita.
"Računica je takva da što banka efikasnije upravlja svojom likvidnošću, to će se ova mera negativnije odražavati na nju i biće manje prostora za snižavanje kamatne stope na kredite" , konstatuje Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke.
Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smanjivanje obavezne rezerve je poslednja mera koju može jedna centralna banka da primeni, ako referentnom kamatom i intervencijama na deviznom tržištu ne može da postigne pre svega stabilnost kursa.
S druge strane, zaduživanje građana i privrede, zbog visokog rizika zemlje, ne može da bude jeftinije.
"Visok kreditni rizik postoji zbog mogućnosti gubitka zaposlenja građana, a samim tim i porasta nenaplativih zajmova, privrednog rasta koji će do kraja godine biti na nuli i spoljnih faktora kao ulaženje evrozone u recesiju" , naglašava Đukić.
Ozbiljne banke će, pre svega, dobro upravljati rizicima po cenu i manjeg profita. To znači, pre svega, manje i nikako jeftinih kredita.
